Vlada upire prstom u NVO dok se ljudi smrzavaju

Neizvesno putovanje duž zapadno-balkanske rute dovelo ga je u Beograd. Dva puta je pokušao da uđe u Mađarsku – sprema se za treći.

– Prilikom prvog pokušaja nas osmorica smo isekli ogradu i ušli u Mađarsku. Jedino sam ja uspeo da pobegnem policiji. Dva dana sam koračao zaobilazeći naseljena mesta, kada mi je ponestalo hrane i vode. Pet minuta pošto sam u jednom selu ušao u prodavnicu, policija je došla po mene – priča Ahmed.

Naredni pokušaj bio je podjednako neuspešan. Dva dana je sa grupom migranata u snegu čekao da po dogovoru dođe krijumčar da ih pokupi kolima. Nakon dva dana se predao policiji zbog izuzetno visoke temperature. Ponovo je u Beogradu i čeka da ozdravi.

Smešten je u „dugoj kući“, napuštenom magacinu iza glavne Autobuske stanice. I pored visoke temperature i neljudskih uslova za život, ne planira da ode u neki od prihvatnih centara.

– U prihvatnim centrima nam je ograničeno kretanje. Sami čuvari ne brane ulazak i izlazak iz centara, ali ukoliko krenete ka granici policija i vojska vas izvodi iz autobusa i vraća nazad – navodi Ahmed.

Postoji još jedan, opasniji razlog zbog kojeg hiljade ljudi poput njega radije bira hladan i zadimljen magacin, umesto relativne sigurnosti prihvatnog centra. Sve glasnije, među samim migrantima, mogu da se čuju reči – ilegalna deportacija.

Slučaj koji je podgrejao ove glasine dogodio se sredinom decembra prošle godine kada je sedmočlana porodica iz Avganistana izvučena iz prevoza koji ih je vodio ka prihvatnom centru u Bosilegradu i ostavljena u šumi blizu bugarske granice na minus jedanaest stepeni. Izbeglicama nisu pomogli ni uredni papiri, koje im je, navodno, oduzela vojna ili policijska formacija. Spletom srećnih okolnosti, porodica je spasena, a ovaj slučaj trenutno istražuje Osnovno tužilaštvo iz Vladičinog Hana i kancelarija Zaštitnika građana.

Da se radi o nečemu višem od samih glasina pokazuju podaci do kojih je došao Beogradski centar za ljudska prava. Kako za Danas kaže Nikolina Milić iz ove organizacije, Beogradski centar je u periodu od septembra do decembra prošle godine primio brojne pritužbe od ljudi koji tvrde da su ilegalno vraćeni u Makedoniju.

– Oko 750 ljudi nam se požalilo da je ih je tokom noći, iz kampa u Preševu gde su bili smešteni, policija vozilima prebacila u Makedoniju. Do sličnih podataka je došla i organizacija iz Makedonije sa kojom sarađujemo. Ovakvih pritužbi nismo imali dok je granica bila otvorena – navodi Milić.

Ograničeno kretanje i strah od deportacije nisu isključivi razlozi zbog kojih više od hiljadu ljudi ovu oštru zimu provodi u „dugoj kući“. Prema rečima aktivista koji su želeli da ostanu neimenovani, u prihvatnim centrima naprosto nema mesta da prime sve ljude koji se nalaze u Srbiji. Naši sagovornici navode niz primera u kojima su migranti bili primorani da se vrate u „dugu kuću“ nakon što u prihvatnim centrima nisu imali mogućnost da ih prime. U prilog te teze ide i nedavna informacije do koje je došao Danas da Vlada Srbije planira proširenje postojećih i izgradnju novih kapaciteta za smeštaj izbeglica.

Iz Komesarijata za izbeglice negiraju da u prihvatnim centrima nema mesta. Prema rečima Ivana Miškovića iz Komesarijata u ovom trenutku postoji oko 400 slobodnih mesta za prihvat migranata.

– LJudi su nepoverljivi i teško se odlučuju za odlazak u centre koji su blizu makedonske ili bugarske granice, zato što je to njima korak unazad. Čak i kada bi svih hiljadu ljudi naprasno odlučilo da ode u prihvatne centre, u roku od nekoliko sati bi im pronašli smeštaj – navodi Mišković.

Državnim funkcionerima glavni krivac za postojeće stanje nije manjak kapaciteta ili ograničavanje kretanja, već civilni sektor. To je otvoreno rekao ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović u izjavi od 18. januara. Prema njegovim rečima, Srbija se odlično brine o migrantima, a određene nevladine organizacije huškaju izbeglice protiv srpske vlade.

– Oni svako jutro dolaze u parkove gde se migranti okupljaju i govore im da će biti deportovani ako uđu u neki od autobusa. Znam koje organizacije stoje iza ovoga i mi smo ih već kontaktirali, rekao je Stefanović.

Kako bi „ohrabrila“ migrante da idu u prihvatne centre Vlada se odlučila na drastičan korak. Naime, početkom novembra prošle godine, Ministarstvo rada je poslalo otvoreno pismo nevladinim organizacijama u kojima ih je obavestila da je neprihvatljivo da nastave da migrantima dele hranu i odeću.

„Pružanje pomoći i podrške u vidu hrane, odeće, obuće, ohrabrivanja migranata da borave van u za to predviđenih stalnih centara za azil i tranzitno-prihvatnih centara nije prihvatljivo. Ovo se naročito odnosi na teritoriju grada Beograda“, stoji između ostalog u pismu koje je potpisao državni sekretar Ministarstva rada Nenad Ivanišević.

I dok Vlada upire prstom u nevladine organizacije, na hiljade migranata se i dalje smrzava iza glavne Autobuske stanice. Iako niko pouzdano ne može da kaže, nezvanično može da se čuje da svakoga dana nekoliko desetina migranata uđe u Srbiju, što samo znači da ćemo viđati sve više ljudi koji provode zimu u neadekvatnim uslovima. Uzgred, meteorolozi najavljuju novi talas zahlađenja.

Migranti među robom u kamionima

Carinici su u proteklih nekoliko dana na graničnom prelazu Batrovci zajedno sa policijom sprečili pokušaj 17 migranata da sakriveni u kamionima ilegalno pređu državnu granicu, saopštila je Uprava carina Srbije. U kamionu beogradskih registarskih oznaka na izlazu iz Srbije 25. januara pronađeno je pet državljana Sirije. Kamion je prevozio je tovar bakarnih granula iz Srbije ka Francuskoj, a migranti su se sakrili u tovarnom delu kamiona, u prikolici u koju su ušli rasekavši ceradu sa gornje strane. U dva kamiona srpskih registarskih oznaka pronađeno je dan ranije osam državljana Avganistana. Carinici i policajci su ih pronašli detaljnim pregledom među repromaterijalom za auto-industriju i repinim rezancima, koje su kamioni prevozili iz Srbije u Italiju.