Vladajućim garniturama nisu potrebni misleći ljudi

To je ocenjeno na tribini „Medijska pismenost danas, Mediji i Novi optimizam: Deklaracija o medijskoj pismenosti“.

Profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski ocenio je da u Srbiji nema nikoga ko može da kaže šta da očekujemo od nove Medijske strategije i kako će se tema medijske pismenosti tretirati.

Kada smo dobili Medijsku strategiju 2011. godine, to pitanje je bilo samo taknuto, a sada se ova strategija radi na mnogo manje transparentan način, učestvuje manje medijskih stručnjaka, predstavnici medijskih udruženja su izašli iz radne grupe, objasnio je Veljanovski.

Verujem da ćemo svi imati priliku da se zgranemo kada je vidimo. Ne očekujem ništa dobro, znajući one koji su ostali u radnoj grupi, istakao je on.

Veljanovski je naveo i primer da se na 12 fakulteta studiraju predmeti mediji i novinarstvo, a kada se pogledaju mediji, stiče se utisak da 90 odsto ljudi koji rade u njima nemaju nikakvo solidano obrazovanje i ne znaju šta je uloga medija i novinara.

Govoreći o teoriji kada je reč o medijskoj pismenosti, Veljanovski je objasnio da je u „informativnoj mećavi“ važno obrazovati ljude da naprave selekciju i imaju kontrolu nad informacijama.

Elementarna pismenost i obrazovanje su prepreka manipulaciji, monopolu, dominaciji autoritarnih centara i medijska pismenost stvara poseban krug informacija koje građani primaju da bi mogli da ostanu građani, rekao je Veljanovski.

Novinar Vukašin Obradović ocenio je da je medijska pismenost jedno od ključnih pitanja stvaranja društva u službi građana.

Obradović je predstavio rezultate popisa stanovništva iz 2011. godine po kojem ima nešto više 6,1 miliona građana, a od kojih je 49 odsto sa srednje stručnim obrazovanjem, bez škole ili samo sa osnovnom 34,4 odsto, a visokoobrazovanih 16,24 odsto.

U tom popisu država se bavi i tehnološkim stanjem nacije po kojem je 51 odsto kompletno tehnološki nepismeno, rekao je on.

Glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Clio Zoran Hamović podsetio je na ediciju te kuće „Multimedia“, jer se želelo pokazati da mediji ne pripadaju samo novinarima i da nema znaka jednakosti između pojma medijske pismenosti i novinarstva.

Medijska pismenost danas je sve prazniji pojam jer postaje pomodan, a sve manje razumljiv. Informacija može biti oružje onima koji je koriste, ali i oruđe za sticanje znanja, stručnjacima, medijskoj industriji i mladima, rekao je Hamović.

Svi polazimo od toga da je medijska pismenost potrebna, a tako ne misle građani Srbije i ne osećaju zašto bi im ona bila potrebna, rekao je Hamović i naglasio da su „gospodari medija“ stovrili situaciju da mediji postanu ozbiljno oruđe protiv građana.

Programska direktorka Medija centra Jovana Polić rekla je da je Srbija prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih, a druga u svetu po broju obrazovanih ljudi koji je napuštaju.

Moj utisak je da su novinari medijski nepismeni onako kako su građani Srbije funkcionalno nepismeni. Takvi novinari kreiraju ono što, kao eufemizam, nazivamo lažnim vestima, a to su manipulacije, teške laži i napadi, rekla je Polić.

Imamo ozbiljnih portala, medija koji se ozbiljno bave novinarstvom, ali polupismeni i nepismeni građanin teško može da prepozna šta je istinita informacija, a šta je lažna, ocenila je ona.

Novinari nisu bolji deo društva i njegova su slika, rekla je ona i navela primer Regulatornog tela za elektronske medije koje nema osnova da reaguje na isterivanje đavola u rijalitiju „Parovi“.

U slučaju Vranjskih novinara, premijerka izađe sa informacijama o ciframa koliko su te novinae dobile iz budžeta, kao da su izvadili iz sopstvenog džepa, ne govoreći da je u pitanju zakonska obaveza države i lokalnih samouprava da opredeli sredstva za informisanje građana u javnom interesu. Kako će građanin prepoznati šta to stvarno znači, upitala je ona.