Zašto je Vladan Đokić jedini kandidat za novog rektora Beogradskog univerziteta?

To što je Senat većinski podržao njegovu protivkandidatkinju, tadašnju rektorku Ivanku Popović, a Đokić dobio više glasova na Savetu Univerziteta, u kome sede i predstavnici države, otvorilo je put spekulacijama da se politika umešala u izbore za prvog čoveka UB.

Odgovarajući na te komentare Đokić je sredinom 2021. za NIN kazao da se u izboru za rektora Beogradskog univerziteta predugo glasalo, a ne biralo, samo za jednog kandidata.

„Trebalo bi da se naviknemo da izbori podrazumevaju više kandidata i istinsku mogućnost biranja, valjda je upravo to demokratija“, rekao je tada Đokić.

Skoro tri godine kasnije Đokić je jedini kandidat za novog rektora Beogradskog univerziteta.

To što drugih kandidata nema nije presedan, slično se dešavalo i ranije, ali način na koji je aktuelni rektor izabran otvara pitanje da li je vlast uspela da pobedi Univerzitet ili je Đokić dokazao da nije režimski čovek, kako su ga neki videli, pa je zadobio poverenje i onih dekana koji su svojevremeno glasali za Ivanku Popović.

Sagovornici Danasa sa Univerziteta u Beogradu u jednom su saglasni: Đokiću se nema šta zameriti u dosadašnjem radu.

– Moj utisak je da se rektor prilično dobro postavio u odnosima između Senata i Vlade. To je dosta teško i kada se pogleda taj aspekt njegovog upravljanja univerzitetom čini mi se da se postavio korektno, trudio se da štiti univerzitet i mislim da je to jedan od razloga zašto je jedini kandidat. Đokić je izabran glasovima Saveta, to je činjenica, ali se u situacijama koje su mogle da izazovu probleme trudio da se čuje glas Senata – ističe za Danas Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta.

Kaže da, poznavajući situaciju na Univerzitetu, nije očekivao da će biti protivkandidata.

– Kada je zakon donošen moj stav je bio da je tri godine mali period na koji se neko bira, pogotovo što te treće godine počne kampanja i u suštini čovek zbog takvog načina izbora u prvom mandatu i ne preduzima korake koje bi možda hteo zato što gleda da se ne zamera previše ljudima. Mislim da je to loše rešenje u zakonu i da je ispravnije da postoji, recimo, jedan mandat od pet godina ili eventualno čak i dva mandata po četiri godine, bez mogućnosti reizbora – smatra Popović.

Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta, ukazuje da je Đokić pokrenuo nekoliko stvari koje muče fakultete, među kojima je i trenutno najaktuelniji problem finansiranja visokog obrazovanja i da je prema ministarstvima nastupao štiteći interese univerziteta.

– Zaista smo imali dosta Proširenih rektorskih kolegijuma gde se raspravljalo o onome što sve nas muči, tako da nema ozbiljnijih primedbi na njegov rad. Neki smatraju da bi trebalo da bude radikalniji, ali uvek je lako kritikovati – ističe Roglić.

Na naš komentar da se sve diskusije na Univerzitetu vode iza zatvorenih vrata, te da su i razgovori sa državom o finansiranju visokog obrazovanja vođeni „ispod žita“, Roglić ima obrazloženje:

– Mi se značajno razlikujemo od Skupštine Srbije. Oni se svađaju na sednici Skupštine, a kad se završi odu i sednu zajedno na piće. Mi ne funkcionišemo tako i smatramo da je mnogo bolje da razgovaramo bez prisustva javnosti jer tu onda nema politike, pričamo vrlo otvoreno, svi iznosimo svoje stavove i rezultati se vide u smislu da imamo jedinstven stav Senata o ključnim pitanjima. Lično mislim da to nije loš pristup, jer kad su prisutni novinari onda se to koristi i za samopromociju i za političku promociju, a kada smo sami nemate priliku za to i mnogo se otvorenije razgovara i lakše dogovori – navodi Roglić.

Aleksandar Lipkovski, profesor Matematičkog fakulteta, koji je ranije i sam bio kandidat za rektora UB, misli da je Đokić dosta uspešno vodio Univerzitet.

– Ne vidim baš nijednu zamerku. Ima, naravno, stvari koje su iznad rektorovih moći, to je pre svega finansijska situacija na univerzitetu, ali zaista nije suzbijao glasove koji su o tome govorili, naprotiv, na Senatu se više puta to čulo, čak su dogovorili da će u maju maltene da proglase štrajk, ako se nešto ne promeni. Mislim da je Đokić časno i pošteno obavljao svoj posao, bez obzira na to kako je došao, a došao je legitimno. Druga stvar je to što je zakon promenjen pa je broj predstavnika države u savetima veći nego što je bio – smatra Lipkovski.

On podseća da je bio protiv tih promena, ali da se niko zbog toga nije uzrujao.

– Zato što svako ko planira ili želi da bude vlast, računa da je dobro da ima kontrolu nad univerzitetom, tako da ja mislim da političari tu imaju konsenzus, bez obzira na to da li su pozicija ili opozicija. Smatraju da je bolje da kontrolišu univerzitet, nego da ga puste da radi šta hoće – kaže Lipkovski.
Branko Kovačević, nekadašnji rektor UB, kaže da je Đokić na mesto rektora došao kao čovek struke i uz podršku akademske zajednice, podsećajući da je, kao i Ivanka Popović, imao dovoljan broj glasova na Senatu, zahvaljujući čemu je dospeo do glasanja na Savetu Univerziteta.

Po zakonu, podsetimo, Senat predlaže kandidate za rektora, a Savet ga bira.

– Ne postoji uticaj vlasti preko Senata. Vlast može da utiče preko Saveta, ali ni tu nema većinu. Đokić je imao podršku akademske zajednice, oboje su došli sa te strane, ali je mandat Ivanke Popović bio utoliko nezgodan jer se stvar oko doktorata Siniše Malog politizovala. Taj proces je suviše dugo trajao i njoj je dopalo da to završi. A zašto je trajalo šest godina nije mi jasno. Meni nije jasno šta će ljudima iz vlasti doktorat, to je za one koji rade u akademskoj i naučnoj zajednici, a ovo je više pomodarstvo, valjda da se hvale – komentariše Kovačević.

On misli da je Đokić „odličan rektor“, napominjući da nije lako biti između 31 dekana i 11 direktora instituta i da prvi čovek univerziteta mora da bude diplomata i da sarađuje sa svima.

– Ljudi neće da se angažuju oko takvih stvari, ne vole da se bave administrativnim poslovima. Rektorat je servis fakultetima, to je veliki rad i nije zahvalno baviti se tim poslom. Suštinski je vlast u rukama dekana, a ne rektora. Ja sam i ranije govorio da je rektor Jovan bez zemlje, a rektorka engleska kraljica, takav je sistem, tako da treba na neki način da služite fakultetima. S druge strane, sada je smena generacija, moja i desetak godina mlađa generacija polako odlaze, a mlađi još nisu stasali – objašnjava Kovačević zašto nema više kandidata za novog rektora Beogradskog univerziteta.

Bivša rektorka UB Ivanka Popović smatra da su okolnosti u kojima rade univerziteti u Srbiji, pa tako i Univerzitet u Beogradu, danas lošije nego pre tri godine, uprkos nekim naporima da se obnovi infrastruktura.

– Autonomija naših univerziteta se kroz pojedina zakonska rešenja sistematski smanjuje. Evropska univerzitetska asocijacija, koja periodično vrednuje autonomiju visokoškolskih ustanova u Evropi, to takođe uočava. Poslednja analiza iz 2023. godine pokazuje da visoko obrazovanje u Srbiji ima manju od prosečne autonomije sa aspekta organizacione i akademske, a malu autonomiju sa aspekta finansijske i kadrovske autonomije. U takvim uslovima fakulteti su razumljivo zaokupljeni sobom i sopstvenim opstankom – ukazuje Popović.

Ona smatra da je za svaku instituciju važno da se izbori za rukovodioca izvode u demokratskim uslovima i da je šteta za Beogradski univerzitet da profesor Đokić nema protivkandidata.

– Odgovor zašto ga nema verovatno leži u gorepomenutim okolnostima u akademskoj zajednici i opštem stanju našeg društva – veruje Popović.