U prvoj sezoni na klupi Zvezde uveo je klub u grupnu fazu Lige Evrope, na šta se čekalo deset godina.
U drugoj sezoni uveo je klub u grupnu fazu Lige šampiona, što se čekalo, prema jednom shvatanju, 27 godina, od titule u Bariju, a po drugom oduvek, jer crveno-beli ovaj format LŠ nikad nisu igrali. U zemlji gde se istorija češće meri časovnikom nego kalendarom, više nego dovoljno da uđe u klupsku istoriju.
Vladan Milojević, koji je pre svega zbog fizičke sličnosti i naočara dobio nadimak Klark Kent, smatraju mnogi navijači crveno-belih, pokazao je za ovih godinu i nešto dana i još neke osobine „Supermena“. Prilično skromno i tiho, stigao je po treći put u Crvenu zvezdu, prvo na teren, sada drugi put na klupu, i za kratko vreme pokazao da sa igračkim kadrom koji je zatekao može mnogo više od prethodnika. Fudbalskim žargonom rečeno – zategao je ekipu i u fizičkom, i u disciplinskom, i u psihološkom smislu, ili svima razumljivim jezikom: učinio je da se zna ko, šta i kao radi, a da se to ne dovodi u pitanje. S druge strane, zadržao je staloženost, odmerenost i sportski odnos prema rivalima.
Milojević je rođen 1970. u Aranđelovcu, kao i šest godina stariji brat Goran došao je u mlađe kategorije Zvezde. U prvom timu za njega nije bilo mesta pa se kalio u Bečeju i novobeogradskom Radničkom, odakle je otišao u grčku Janjinu. Odatle se prvi put vratio u Zvezdu i te ’96. odigrao jedinih 13 utakmica za prvi tim. Vraća se u Grčku u Apolon, potom provodi zlatni deo karijere u Panatinaikosu, a u Iraklisu dočekuje igračku penziju.
U tom solunskom klubu počinje trenersku karijeru, po drugi put se vraća u Zvezdu da bi radio u omladinskoj školi. Posle tri godine postaje prvak Srbije sa ekipom u kojoj je bilo nekoliko današnjih prvotimaca. Trenira kratko Javor, sa Čukaričkim uzima Kup pobedom nad Partizanom, a zatim preko kiparske Omonije stiže u Panionios, gde se potpuno trenerski afirmiše. U junu prošle godine postavljen je za trenera Zvezde i već posle prve sezone proglašen za trenera godine u Srbiji. Ovo ovih dana – svima vam je poznato.
Smatra da trener mora da ima autoritet znanja, da su oni reditelji ili scenaristi, a glumci (igrači) treba da sprovedu u delo njihove zamisli. „Tokom stvaranja filma nemate protivnike, a u fudbalu postoje i kvare vam planove“, rekao je jednom prilikom.
Oženjen je, sin mu je profesionalni fudbaler, a ćerka i supruga se bave konjičkim sportom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.