Vladan Radovanović: Avangardno fiksiranje snova

Uplevši u ovu interaktivnu instalaciju arhitekturalne, vizuelne, muzičke, kinetičke i značenjske višemedijske celine, Radovanović ovim, prema oceni njegovih kolega, integralnim umetničkim ostvarenjem teži uspostavljanju ljudske celovitosti izgubljene u protivrečnosti savremene civilizacije.

Zato se sajamski prostor nadomak nekad najpopularnijeg beogradskog kupališta na reci Savi „Šest topola“ pokazao kao mudro izabrano mesto za ovaj mulimedijalni eksperiment, ocenjen kao „jedno od najznačajnijih umetničkih ostvarenja današnjice“.

Avangardnost je u slučaju Vladana Radovanovića drugo ime za njegovo višedecenijsko umetničko stvaralaštvo u oblasti muzike, slikanja i književnosti u kojima pomera granice uspostavljajući nove stilove – sintezijsku umetnost i u okviru nje vokovizuel.

Rođen je u Beogradu 1932, a zahvaljujući majci Donki već sa tri godine ušao je svet klasične muzike.

Sa devet godina počeo je i sam da svira, a ubrzo i da improvizuje i komponuje. Studirao je kompoziciju na Muzičkoj akademiji u Beogradu, u klasi profesora Milenka Živkovića.

Još kao student težio onom što je sam smatrao naprednim i avangardnim.

Dela Bele Bartoka i Riharda Vagnera bila su njegov prirodni put u svet umetničkog eksperimenta na koji je 1957. presudno uticala pojava elektronske muzike kao „iskorak u novu sferu izraza, zvuka, nove estetske zakonitosti i novih razmišljanja“.

Vladan Radovanović bio je jedan od osnivača Medijale, pokrenuo je osnivanje Elektronskog studija Radio Beograda i njime rukovodio 27 godina.

Na njegovu inicijativu 1982. nastala je neformalna grupa Yummbel, a potom je osnovao i grupu SINTUM. Radio je u eksperimentalnim studijima u Varšavi, Parizu, Utrehtu i Budimpešti.

Autor je teorijskih tekstova o muzici i novim tendencijama u umetnosti.

Njegovi vokovizuelni radovi nalaze se u svetskim antologijama i katalozima.

Višestruko je nagrađivan za muziku, vizuelne umetnosti, višemedijsku umetnost, literaturu, doprinos razvoju kulture.

Kompozicije su mu izvođene na Bemusu, Muzičkom bijenalu u Zagrebu, u Zapadnoj Evropi, SAD… Višestruko je nagrađivan, objavio je sedam knjiga, član je Udruženja kompozitora Srbije i Udruženja likovnih umetnika Srbije.

– Moja potreba za ostvarivanjem sinteze medija bila je veoma snažna. Samo mogu da pretpostavim da su kroz nju strujale i silnice pradavnog stapanja igre, pesme i oslikavanja tela u obredu. Koliko je ta potreba bila jaka, pokazuje i način pojave prvog uzora, ideje-vodilje. Taj uzor nije došao spolja, već iznutra, u vidu čudesnog doživljaja između jave i sna. Prizori prožeti neizrecivim smislom i stopljeni sa zvukom smenjivali su se uz oslabljenu, ali još uvek postojeću interakciju sa zbivanjima iz okruženja jave. Najčešće taj doživljaj na pragu sna nije bilo moguće upamtiti – pamtio sam samo utisak koji je ostavljao. Budući da je taj doživljaj bio blizak snu koji sam uglavnom uspevao i da upamtim i potpunije izrazim kroz reč, sliku, objekat i zvuk – razumljivo je što je prvi korak u traganju za sintezom bilo fiksiranje snova, objašnjava Vladan Radovanović alhemiju svog stvaralaštva.