Advokati i obustava rada

Glasao sam „za“.

O predmetnoj preporuci, prema Statutu Advokatske komore Srbije, izjašnjava se skupština Advokatske komore Srbije i donosi obavezujuću odluku.

Skupština Advokatske komore Srbije odbila je da usvoji preporuku o obustavi rada konferencije. Nikada se u istoriji srpske advokature nije desilo da skupština AKS odbije poreporuku koju je usvojila konferencija, kao naširi i najlegitimniji oblik odlučivanja. Nikada se nije desilo da se grupa delegata izjasni suprotno volji onih koji su ih na delegatska mesta i postavili.

Delegati u skupštini AKS imaju pravo na svoj stav i nisu ljudi bez prava na svoje mišljenje, ali oni kao predstavnici nisu i upravnici i nisu oni ti koji samostalno i svojevoljno mogu da odlučiju, nevezano od volje advokature. Ipak, oni to svoje mišljenje nisu prezentovali advokatskoj javnosti i nisu obrazložili.

Niko od njih se nije obratio na konferenciji, niko nije rekao ni reč. Ćutali su i čekali. Ćutali su i kalkulisali. Ćutali su, a mutili su. Ta mutna voda koju su prosuli, na žalost i na sramotu, nosi sa sobom i sve nas ostale.

Ta mutna voda baca ljagu na profesiju i predstavlja sve nas kao neodlučne i kao podložne pritisku.

Mladi advokati bili bi najugroženiji obustavom rada i bili bi najslabija karika u sprovođenju odluke o obustavi rada na neodređen rok.

Kako sam i sam pripadnik ove kategorije, nisam bio fanatičan zagovornik obustave, ali demokratija je proces donošenja, a ne sprovođenja odluke i onog trenutka kada smo se kao kolektiv izjasnili o nečemu, takva odluka se mora sprovoditi. Bez izuzetka i bez pogovora.

„Bankarski predmeti“ mi nisu prioritet, niti su mi isti izvor prihoda, ali naravno da zastupam opljačkane građane, kao što prava građana branim i u svim drugim predmetima, krivičnim i parničnim i upravnim. Na ponos i na čast profesije.

Kriminalno ponašanje pojedinih sudija Vrhovnog kasacionog suda i njihovo šurovanje sa bankarskim lobijem nije usmereno samo protiv advokature, već prvenstveno protiv građana ove zemlje.

Takvo ponašanje nije dirigovanje advokaturom, nego ismejavanje samih sudija koji savesno i pošteno sude na osnovu ustava i zakona.

Ali, ovde i nije problem u „bankarskim predmetima“, već u principu. Ukoliko se na ovakav način, preko kolena i direktivama, budu rešavali pravni problemi, pravosuđe u Republici Srbiji nema budućnost.

Nogu u vrata vladavine prava gurnuli su oni koji treba da budu stub odbrane i to je najmanji problem, jer nas tek čekaju izmene Zakona o parničnom postupku i izmene Ustava.

Advokatura je bila jedina brana zloupotrebama vlasti i gaženju sloboda i prava građana.

Oduvek.

Razoružavajući advokate otvara se put u dalju zloupotrebu i u dalju uzurpaciju. Ali, nismo ni mi goloruki.

Autor je advokat iz Beograda.