Amnestija neće poništiti neustavne uredbe Vlade

Jedno od najaktuelnijih je – ko će sve biti obuhvaćen ovim zakonom i da li će se odnositi i na osobe koje izdržavaju kazne zbog kršenja mera Vlade tokom vanrednog stanja? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, najavljujući ovu mogućnost, nije ulazio u detalje već je samo precizirao da se ona neće odnositi na osuđene za najteža krivična dela. Sve drugo ostalo je da visi u vazduhu, uključujući i to da li bi eventualno amnestiranje prekršilaca mera izolacije imalo uticaja na postupak utvrđivanja ustavnosti samih mera zbog kojih su ljudi i završili iza rešetaka.

Naime, ustavnost uredbi koje je Vlada donela tokom trajanja vanrednog stanja napadnuta je na više frontova. Trenutno su tri inicijative formalno podnete Ustavnom sudu. Međutim, kako ističu oni koji su inicijative podneli, eventualna amnestija ne bi smela da ima uticaj na postupak pred Ustavnim sudom.

Zakon o Ustavnom sudu daje ovoj instituciji mogućnosti da pre donošenja odluke o ustavnosti nekog akta zastane sa postupkom i da mogućnost donosiocu spornog akta da ispravi neustavnosti i otkloni njene posledice.

Hipotetički, amnestiranjem prekršilaca mera izolacije bile bi otklonjene posledice neustavnosti samih mera, pa samim tim ni Ustavni sud ne bi morao da se bavi utvrđivanjem da li su mere Vlade uopšte i bile u skladu sa Ustavom.

Advokat Nebojša Avlijaš, koji je podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti uredbe kojom su omogućena takozvana „skajp suđenja“,  izričit je – Ustavni sud mora da proveri da li su uredbe Vlade bile u skladu sa Ustavom.

– Amnestija će, ukoliko je bude, poslužiti da se pokupe politički poeni pokazivanjem koliko je vlast milostiva. Međutim, ukoliko su time planirali da zatru trag neustavnim potezima, onda su se prevarili u računici. Ne radi se ovde isključivo o tome da li će okrivljeni služiti kazne, već o urušavanju pravnog poretka. Interes javnosti ne bi bio zadovoljen time što bi amnestijom obrisali posledice svojih odluka, već je neophodno ustanoviti da li je bilo kršenja Ustava. U suprotnom, čemu nam služi Ustav ako svaka vlast može po svojoj volji da ga krši, kaže Avlijaš.

Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava takođe smatra da eventualna odluka da se amnestiraju građani osuđeni zbog kršenja mera ne bi imala uticaja na to da li će Ustavni sud da se bavi ovim pitanjem iz ugla normativne kontrole.

– Amnestija se ne odnosi na sam akt kojim je neko lice osuđeno, već se njom, na primer, lice oslobađa gonjenja ili daljeg izvršenja kazne, ili mu se kazna zamenjuje blažom kaznom. Dakle, time što je neko amnestiran se ne utiče na činjenicu da je on bio osuđen. Amnestija ima dejstvo samo na budućnost i ne zadire u ispravnost same osude koja je prethodila amnestiji, kaže Ilić.

On naglašava da sumnja u mogućnost da amnestijom budu obuhvaćena lica koja su kršila mere Vlade o izolaciji, pošto bi kako navodi, takva odluka bila kontroverzna.

– Onda bi ispalo da su danas hapsili i pritvarali ljude, da bi ih sutra amnestirali. I ako dođe do donošenja zakona o amnestiji, moja pretpostavka je da će se on odnositi na lica koja se već nalaze na izdržavanju kazne, a koja su pokazala društvenu odgovornost tokom ovog perioda – što bi ipak bilo podesnije činiti institutima pomilovanja i prevremenog otpuštanja koji se odnosi na individualne osuđene. Međunarodna nadzorna tela su sugerisala da se tokom pandemije što više rasterete kazneno-popravni zavodi i sve ustanove u kojima su lica lišena slobode, kako bi se smanjila mogućnost širenje infekcije, pogotovo u onim ustanovama koje su prenaseljene. Država je trebalo da se bavi ovim pitanjem na početku pandemije ili eventualno u njenom jeku, umesto što najavljuje da će akt o amnestiji doneti po okončanju krize i vanrednog stanja, kad će to imati drugačiji prizvuk zbog nadolazećih izbora, kaže Ilić.

Inicijative Ustavnom sudu

Za sada pred Ustavnim sudom su se našle tri inicijative za ocenu ustavnosti pojedinih članova uredbi koje je usvojila Vlada Srbije tokom vanrednog stanja. Jedna od tih inicijativa, kako kaže Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava, postala je bespredmetna, pošto je Vlada sama ispravila nepravilnost na koju je inicijativa ukazivala. Naime, BCLjP je u svojoj inicijativi ukazao na činjenicu da Vlada Srbije nije u uredbama o merama za vreme vanrednog stanja propisala konkretne mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava, već je ovlastila Ministarstvo unutrašnjih poslova da, nakon konsultacija sa Ministarstvom zdravlja, to učini svojom odlukom. Ovakvo delegiranje, prema njihovom mišljenju, Ustav ne dozvoljava, već insistira da Vlada bude ta koja propisuje dozvoljeno odstupanje od ljudskih prava. I pre nego što je Ustavni sud stigao da odlučuje o ovom pitanju, Vlada je ispravila grešku, i delove naredbe MUP-a, prepisala u uredbi o merama, čime je formalno ispoštovala Ustav. U uredbi su, međutim, ostali članovi koji dozvoljavaju da se ista osoba za kršenje mera sankcioniše i krivično i prekršajno. Upravo ova okolnost je predmet druge inicijative za ocenu ustavnosti BCLjP-a, za koju tvrde da krši Ustav i potvrđene međunarodne konvencije.

Treću inicijativu podneo je advokat Nebojša Avlijaš, tvrdeći da je uredba koja omogućava „skajp suđenja“ protivustavna. Ovakva praksa je najpre uvedena nakon dopisa Ministarstva pravde predsednicima sudova, ali je posle kritike Advokatske komore Srbije formulisana kao uredba Vlade.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.