Autoritarno ponašanje vlasti postalo mnogo očiglednije

U pitanju je trend koji je očigledan već godinama, ali se može reći da je ovaj put došlo do dramatičnog pogoršanja. Teško bi bilo nabrajati sve uočene probleme, ali se može reći da su najvažniji faktori za ovaj pad bili bojkot izbora od strane opozicije i pandemija korona virusa, koji su doveli do veoma spornog postupanja vlasti. Možda bi se stoga moglo reći i da se samo stanje demokratskih institucija nije toliko pogoršalo u poslednjih godinu dana, već da je zahvaljujući pomenutim faktorima autoritarno ponašanje vlasti postalo mnogo očiglednije, kaže za Danas Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, komentarišući glavne nalaze iz najnovijeg izveštaja „Stanje demokratije u Srbiji“.

Centar savremene politike analizirao je u toj studiji izbore, parlament, upravljanje, civilno društvo i slobodu izražavanja, u periodu između 1. oktobra 2019. i 31. avgusta 2020.

Burazer napominje da se „naši nalazi u velikoj meri poklapaju sa drugim sličnim izveštajima objavljenih u poslednjih nekoliko meseci i biće interesantno videti koliko će njima biti sličan i izveštaj Evropske komisije koji se očekuje 6. oktobra“.

Kako ocenjuju autori, ovogodišnji izveštaj „odskače“ od prethodnih zahvaljujući značajnom broju ozbiljnih problema zbog kojih se „opravdano može postaviti pitanje da li je Srbija danas još uvek demokratska zemlja, kao i da li se zbog toga udaljava od članstva u Evropskoj uniji“. Na ovogodišnjim izborima, ističe se u studiji, „uočene su značajne neregularnosti, uključujući proces prikupljanja potpisa i rekordno poništavanje glasova, kao i promenu izbornih zakona u izbornoj godini“.

„Sve ozbiljnije manjkavosti izbornog procesa iz prethodnih ciklusa, poput medijske neravnoteže i pritisaka na glasače, ponovo su se javile“, naglašeno je u tom dokumentu.

Pored činjenice da je većina opozicionih stranaka bojkotovala izbore, postoji sumnja da je vladajuća stranka zloupotrebila situaciju izazvanu pandemijom kovida 19, što je uključivalo nastavak kampanje tokom vanrednog stanja i ozbiljne navode o manipulaciji brojem zaraženih i preminulih, naglašava se u izveštaju. Kada je reč o stanju parlamentarizma u Srbiji, ono se dodatno  pogoršalo u prvoj polovini 2020, nesastajanjem Narodne skupštine skoro sve vreme vanrednog stanja, u vreme kada se u gotovo svim zemljama Evrope našao način da glavna zakonodavna tela nastave sa radom. Takođe, 12. saziv Narodne skupštine nije osposobljen za rad ni tri meseca nakon izbora, iako za to ne postoji nikakva objektivna prepreka. Ove činjenice dugoročno potkopavaju položaj Narodne skupštine Srbije kao ustavno ravnopravnog organa vlasti, ukazuju autori.

U izveštaju se takođe navodi da su kapaciteti za sprovođenje procesa evropskih integracija „bitno umanjeni“, s obzirom na to da je pozicija šefa pregovaračkog tima o pristupanju Srbije EU upražnjena već godinu dana. Ovaj postupak pojedine organizacije civilnog društva videle su „kao deo trenda napuštanja državne uprave od strane onih kadrova koji se bave evropskim integracijama zbog neadekvatnih uslova rada i političkih pritisaka“.

Prostor za slobodno delovanje i razvoj organizacija civilnog društva nastavlja „trend sužavanja“, navodi se u izveštaju, uzimajući u obzir zabeležene pritiske na istraživače, aktiviste i novinare, kampanje zastrašivanja i rušenja ugleda kroz delovanje „vladinih nevladinih organizacija“ i izjave državnih zvaničnika. Posebno se ističe zahtev Uprave za sprečavanje pranja novca za uvid u podatke o finansijskim transakcijama 37 organizacija i medija, kao i 20 pojedinaca, što je protumačeno kao oblik pritiska.

Ograničavanje slobode izražavanja

Proglašenje vanrednog stanja, 15. marta 2020, koje je trajalo do 6. maja, predstavljalo je osnov za ograničavanje slobode izražavanja, navodi se u izveštaju. Ističe se kontroverzno hapšenje novinarke Ane Lalić, kao i kratkotrajna odluka Vlade Srbije da centralizuje tok informacija o pandemiji. Napominje sa da je usvojena nova Medijska strategija, ali i da su stručnjaci upozorili da se bez izrade odgovarajućeg seta medijskih zakona koji bi podržali ciljeve Strategije, kao i njihove primene, ne može znati njen krajnji rezultat.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.