Banka sama sebi dala saglasnost da upiše hipoteku

Bio je to početak lavine koju su pokrenule institucije u ovom slučaju i to u trenutku kada je izgrađena nova autobuska stanica i servis – prvo grad nije ispunio svoj deo ugovora i preusmerio saobraćaj na novu lokaciju, zatim tadašnje ministarstvo saobraćaja nije zatvorilo staru stanicu iako ona ni danas nema upotrebnu dozvolu, preduzeća nije moglo da aktivira investiciju, banka je pre vremena proglasila kredit dospelim i to neposredno pred uvođenje stečaja, u decembru 2008. Dan kasnije Agencija za privatizaciju je zbog nekoliko dana zakašnjenja u uplati pete od ukupno šest rata za ATP Vojvodinu, raskinula ugovor sa Devićem.

Ovako sinhronizovano delovanje banke i državnih institucija ukazivalo je da iza svega stoji jedan centar moći. Ko je bio zainteresovan za tu investiciju i danas se nagađa, ali u to vreme Srbijom je „harao“ kapital stečen u poslovima narko-klanova, a na meti su, zbog gotovinskih plaćanja i transporta, bila poljoprivredna dobra, saobraćajna preduzeća i autobuske stanice, uglavnom po Vojvodini.

Istina je da se ipak nije realizovala hipoteka kojom je banka tada pokušala da upiše vlasništvo objašnjavajući da se pojavio zainteresovani kupac. Sud je zahtev banke za izvršenje odbio jer mu iz dokumentacije koju je priložila, ugovora i sporazuma o hipoteci, nije bilo jasno kako je katastar izvršio upis kada to dokumentima nije bilo predviđeno. Pitanje odgovornosti službenika u katastru nikada nije postavljeno. Problem spornog upisa hipoteke nije registrovala ni radna grupa koja se bavila ispitivanjem 24 slučaja spornih privatizacija.

Stečaj ATP Vojvodine nastavljen je kroz plan reorganizacije, a u tom procesu presudnu ulogu imala je banka i to upravo po osnovu sporne hipoteke. Tako banka ima većinu u Nadzornom odboru preduzeća, upravlja poslovanjem i odlučuje o prodaji. Interesantno je da iako u reorganizaciji, ATP Vojvodina ima najviše novca na računu u odnosu na sva druga saobraćajna preduzeća u pokrajini. I pred toga, delatnost preduzeća nije bila pokrenuta iako je za to bilo dovoljno uslova i kadrova. Umesto toga, pre nekoliko godina krenulo se sa prodajom imovine. To je za Devića bio motiv da 2017. pokrene parnicu i zatraži određivanje privremene mere kojom bi se sprečila prodaja zbog neispravnog upisa hipoteke. Privremena mera još nije određena jer se predmet već tri puta šetao na relaciji od Privrednog do Privrednog apelacionog suda.

Iz sudskih spisa u ovom slučaju vidi se da je banka pokušala da uknjižbu pravda tvrdnjom da su novi objekti izgrađeni na temeljima starih za koje je postojalo založno pravo. Veštačenje građevinske struke je, međutim, pokazalo da se novoizgrađena stanica i servis nalaze na sasvim drugom kraju parcele, na kojoj pre toga nije bilo izgrađenih objekata.

U pauzi izgubljeno deset miliona

Kada je ATP Vojvodina prvi put uspela da dobije izvršnu presudu kojom je trebalo od novosadskih vlasti da naplati 14 miliona evra odštete za neispunjeni ugovor, bila je to prilika da se zatvori stečaj, namire poverioci i pokrene rad preduzeća. To se, međutim, nije desilo jer je nadzorni odbor preduzeća odugovlačio sa naplatom od Grada, što je omogućilo „pauzu“ u kojoj je izvršen politički pritisak na Vrhovni kasacioni sud. On je u reviziji odlučio da je ugovor ništav a da je ATP Vojvodina ipak pretrpela štetu i zaključio, bez dodatnog veštačenja, da ona iznosi četiri miliona evra. Pravnici su ukazivali da je ta revizija blago rečeno neuobičajena, jer se u njoj umesto utvrđivanja da li je bilo procesnih nepravilnosti, zapravo odlučilo o tužbenom zahtevu.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.