Pre deset godina, 2011. godine, nadležni su zabranili Prajd u Beogradu. Zabrana, kako su tvrdili, bila je najbolji način da se zaštite javni red i mir – i LGBTI zajednica.
Nasilne grupe ekstremista su sprečile ostvarivanje osnovnih prava i sloboda u Srbiji, uključujući i pravo na mirno okupljanje. Godinu dana pre toga, 2010, u znak protivljenja nasilju, Srđan Dragojević je režirao film „Parada“.
U to vreme je govorio: „Parada je film koji na tragikomičan način priča priču o konstantnoj bitki između dva sveta u današnjem srpskom društvu, podeljenom između tradicionalističke, homofobne većine i liberalne manjine“.
Slične priče su zabeležene u nedavno objavljenoj knjizi Saše Gavrića i Jasmine Čaušević „Od demedikalizacije do istopolnih brakova: nova istorija homoseksualnosti i transrodnosti Zapadnog Balkana“.
Deset godina kasnije, dok se pripremamo da Povorka ponosa, sutra, 18. septembra, prošeta ulicama Beograda, osvrnimo se na sve što je u Srbiji postignuto u oblasti zaštite prava LGBTI zajednice – i gde je potrebno ostvariti napredak.
Tokom prošle godine, pretnje koje podrivaju pravo na slobodu mirnog okupljanja su se izgleda smanjile. Upravljanje sistemom javne bezbednosti je unapređeno. Profesionalno postupanje pripadnika policije zaduženih za sprečavanje govora mržnje protiv LGBTI osoba uspostavlja se na osnovu preporuka Saveta Evrope.
Na inicijativu ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordane Čomić, pokrenut je program zakonodavnih reformi koji uključuje i Zakon o istopolnim zajednicama, za koji je Savet Evrope pružio ekspertsko mišljenje.
Početak pretpristupnih pregovora sa Evropskom unijom 2014. godine i prateće aktivnosti Saveta Evrope na promociji jednakosti i različitosti pomogli su da se poboljša odnos državnih organa prema LGBTI osobama. Korake u kojima je ostvaren napredak treba odlučno nastaviti.
Prajd 2021. se održava tokom globalne pandemije, koja nastavlja da dominira našim životima. Pandemija posebno pogađa one koji su i pre nje bili diskriminisani i marginalizovani.
Govor mržnje i propaganda protiv LGBTI je u porastu na društvenim mrežama, ali i u „offline“ javnom diskursu.
Opšte zabrane koje su uvedene dodatno su smanjile vidljivosti različitosti u društvu. LGBTI osobe se i dalje suočavaju sa preprekama u pristupu pravima i uslugama i diskriminisane su na radnom mestu. Istinska politička solidarnost sa LGBTI zajednicom je i dalje retkost.
Dok se mladi uopšte suočavaju sa mnogobrojnim problemima u kovid vremenima, za one mlade koji teže da njihovo seksualno opredeljenje i rodni identitet budu prihvaćeni, situacija može biti izrazito teška. Fizičko i verbalno nasilje se prilično retko sankcionišu, uključujući i u školama, gde nadležni imaju obavezu da obezbede sigurnu i otvorenu sredinu za sve.
Prepreke stoje na putu ostvarivanju prava na rodni identitet, dok često izostaje odgovor na višestruku diskriminaciju LGBTI osoba koje pripadaju nacionalnoj ili drugoj manjini.
Radu branitelja ljudskih prava i nevladinih organizacija doprinela bi pozitivna ocena od strane države, kao i pristup transparentnim izvorima finansiranja.
Ovo su savladivi izazovi za Srbiju. Rešavanje svakog od njih će zemlju učiniti prosperitetnijom, sa više različitosti i spremnijom za 21. vek. Godine 2010. 47 država članica Saveta Evrope se saglasilo o setu preporuka državama članicama o merama za borbu protiv diskriminacije na osnovu seksualnog opredeljenja i rodnog identiteta.
Preporuke se smatraju „zlatnim standardom“ LGBTI prava u Evropi i one usmeravaju našu saradnju sa partnerima u Srbiji. Rad na revidiranju i osnaživanju ovih preporuka je u toku.
Evropska komisija protiv rasizma i netolerancije (ECRI), koja je nezavisno monitoring telo Saveta Evrope koje se bavi rasizmom, homofobijom i transfobijom, takođe planira da započne rad na novoj Opštoj preporuci o LGBTI pitanjima u 2022. godini.
Verujemo da će Prajd 2021. pokazati kako se Srbija promenila od vremena kada je „Parada“ prvi put prikazana.
Takođe bi trebalo da nas podseti da je miran izlazak na ulice u bezbednoj sredini važno osnovno pravo koje mora da se poštuje i da se štiti.
Ipak, izgradnja društva oslobođenog od marginalizacije, diskriminacije i mržnje zahteva još napora. Savet Evrope i Evropska unija će nastaviti da zajednički podržavaju Srbiju da postane mesto različitosti i jednakosti za sve.
Neka naše vreme uđe u istoriju kao vreme „burnih dvadesetih“ za ljudska prava, vreme unapređivanja, napredovanja i poštovanja individualnih sloboda, što je u osnovi Prajda 2021. I neka ovaj period bude dugog veka.
Autor je šef Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
