Berlin koči otvaranje novih poglavlja sa Srbijom

Naši sagovornici kažu da u slučaju da članice EU ne daju zeleno svetlo za naredni korak na evropskom putu to će biti „pre svega odraz nezadovoljstva Berlina zbog uočene stagnacije demokratije, odnosno nedovoljnog napretka Beograda u ispunjavanju obaveza koje se odnose na vladavinu prava“.

Kako se tvrdi, Nemačka, koja predsedava EU do januara, nije „srećna“ ni zbog činjenice da se srpski zvaničnici „primetno okreću Sjedinjenim Državama“ u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja.

Podsetimo, ni u junu ove godine nije otvoreno nijedno novo pregovaračko poglavlje Srbiji, za razliku od prethodnih godina kada je to bila praksa zvaničnog Brisela.

Komentarišući saznanja našeg lista, Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, navodi da je „vladajuća elita u Srbiji potpuno umrtvila pregovarački proces svojim odlukama ili propuštanjem da bitne odluke donese“.

– Podsećam vas da skoro godinu dana Srbija nema šefa pregovaračkog tima pošto je Tanja Miščević napustila Nemanjinu 11, a istovremeno u ekspozeu premijerke Ane Brnabić navodi se da je prvi i glavni strateški cilj Srbije članstvo u EU. Postavlja se pitanje, kakvo li je stanje u oblastima koje nisu strateški cilj? Istovremeno, ministarka pravde Nela Kuburović i njeni pomoćnici su učinili sve da do reforme Ustava u delu obezbeđivanja formalne nezavisnosti sudstva nikada ne dođe. Prethodni saziv parlamenta najmanje je uradio za evropsku perspektivu građana od demokratskih promena 5. oktobra 2000. Koliko je situacija loša u domenu vladavine prava govori činjenica da su sve nezavisne i kontrolne institucije stavljene pod političku kontolu vladajuće partije, smatra sagovornik Danasa.

Prema Beširijevom mišljenju, „jasno je da je jedna partija preuzela potpunu kontrolu nad izvršnom, sudskom i zakonodavnom vlašću na svim nivoima, ali da ponajmanje radi na obavezama proisteklim iz reformskih procesa koji vode ka članstvu Srbije u EU. Kako naglašava, upravo je to najveći problem – „visok nivo nekažnjivosti u domenu organizovanog kriminala i korupcije, što se popularno naziva nepostojanje vladavine prava“.

– Budući da je Nemačka, pojedinačno gledano, najveći investitor u Srbiji, logično je očekivati da će se stotine njihovih kompanija koje zapošljavaju hiljade ljudi u Srbiji žaliti na rad lokalne administracije, korupciju, nepostojeću sudsku zaštitu u izvršenju poslovnih ugovora, kao i sporu i neizvesnu proceduru u gotovo svim delovima poslovanja. Šta sprečava vladajući elitu koja prva od pada Miloševića ima ogromnu većinu da nesmetano donosi odluke? Prvo, verujem da su veliki deo SNS, pa i predsednik Vučić, istinski protiv ideja EU, oličenih u jedinstvu, solidarnosti, poštovanju različitosti i vladavini prava, zato što se istinski od vas traži da tim idealima težite u svim oblastima društvenog života, a to zapravo zahteva red. Drugo, kada postoji red, ne može da se „mulja“, a postoji i odgovornost i upravo nam je tu vladajuća elita u poslednjih osam godina pokazala da će uraditi apsolutno sve da se odgovorni ne mogu utvrditi, a kad se otkriju da se unaprede jer je tako pervertirano zamišljena snaga vladanja, konstatuje sagovornik Danasa.

Beširi poručuje i da SNS „i sateliti“ nemaju kapaciteta, „kad bi i hteli, a ne žele, da sprovedu reforme jer bi u nekim momentima morali i svoje da ostrakišu, a kada bi to krenuli, 700.000 članova stranke bi se ubrzo osulo“.

– I četvrto, SNS nema nikakav podstrek da to radi, podrška članstvu opada, propagandna mašinerija protiv EU i Zapada daje rezultate, ruski uticaj se širi, Kinezi ulažu netransparentan novac i opozicija ne postoji. Na kraju, glavno je pitanje ne da li će Nemačka blokirati Srbiju u otvaranju poglavlja, nego šta je do sada čekala, zaključuje Naim Leo Beširi.

Jovana Spremo, savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava – Jukom, i koordinatorka Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za Poglavlje 23, ističe za Danas da bi „možda bilo dobro pre reći da postoji realnost, a ne opasnost“ da Srbija ne otvori nijedno poglavlje do kraja godine.

– Nemačka, kao jedna od zemalja koje su osnovale EU, u prvi plan stavlja vrednosti na kojima je Unija zasnovana, a to su upravo poštovanje ljudskog dostojanstva, ljudskih prava i sloboda, izgradnja demokratije, jednakost i poštovanje vladavina prava, dakle sve ono gde Srbija poslednjih godina ili nazaduje ili stagnira. Naš pregovarački okvir je tako i postavljen da neispunjavanje obaveza iz poglavlja 23 i 24 može dovesti do zastoja u pregovorima. Ovakvim izjavama daje se signal da će vladavina prava biti u fokusu predsedavanja Nemačke Savetu EU i da će se dosadašnje tolerisanje nazadovanja Srbije u ovoj sferi, biti definitivno prekinuto, poručuje Spremo.

Naša sagovornica konstatuje da to što su Nemačka, Holandija, Belgija, Danska, Švedska, Finska i Bugarska nedavno odbile da daju zeleno svetlo za otvaranje poglavlja zbog zastoja i kašnjenja u reformama vladavine prava, „prvi je korak u novom talasu insistiranja na osnovnim vrednostima, ne samo u procesu pristupanja EU, nego i od strane članica Unije“.

Bilčikova očekivanja

U nedavnom intervjuu za Danas izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik poručio je da vladavina prava treba da bude u fokusu nove vlade. Kako je istakao: „Nadam se da će kada nova vlada preuzme dužnost, uključujući nove političke zvaničnike koji će pregovarati o članstvu u EU, oni koji će biti nadležni, takođe moći da rade na reformama u vezi sa vladavinom prava i važnim sociekonomskim merama usmerenim na brz oporavak od kovida 19. Time će se uvećati šanse za otvaranje novih pregovaračkih poglavlja tokom predsedavanja Nemačke Savetu EU, odnosno do kraja 2020.“

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.