Beširi: Ponoviće se da nema napretka u vladavini prava

Iako se vidi napredak u ekonomskim reformama, energetici, transportnim i telekomunikacionim politikama kao i politikama koje se odnose na regionalnu saradnju mladih, glavna tema u Poznanju će biti jedan od ključnih momenata iz deklaracije u Berlinu – ime Severna Makedonija. Primetiće se da preporuka iz Londona da se intenziviraju pregovori Beograda i Prištine, nije poštovana, i kritikovaće se što samit u Parizu nije održan. Očekujemo da će se ponoviti jasna privrženost zemalja EU da zemlje regiona postanu članice EU, što se redovno ponavlja od samita u Solunu 2003. Ponoviće se i da nema napretka na polju vladavine prava, reformi sudstva, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, da su slobode medija ograničene, a opozicija skrajnuta, kaže za Danas Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, komentarišući skup o Zapadnom Balkanu, koji se danas i sutra održava u Poznanju u Poljskoj.

Naš sagovornik ističe da će se na samitu ponoviti i da je „važno da nezavisne institucije budu oslobođene političkog uticaja kao i da se politički pritisak na sindikate smanji“. „Drugim rečima, reći će se ono što mi uglavnom već znamo i što su izveštaji Evropske komisije prošlog meseca poručili. Ta poruka je jasna: užasno ste siromašni, korumpirani i neorganizovani, nudimo vam pomoć, ali od vas zavisi kako i koliko ćete je iskoristiti“, ukazuje Beširi.

Izvršni direktor Instituta za evropske politike napominje da Berlinski proces ne može da zameni evropske integracije zemalja u regionu, ali pažnja koja se pridaje nerazvijenim demokratijama Zapadnog Balkana usmerena je ka glavnom cilju Evropske unije – obezbediti mir na svojoj teritoriji zasnovan na vladavini prava, što omogućava ekonomski rast, reforme i blagostanje građana Evrope.

– Politička volja je ključna sintagma u društvima sa nerazvijenim institucijama i bez demokratskog načina donošenja odluka. Volja postoji kada su naizgled lake teme u pitanju, ukidanje rominga i telekomunikacije, izgradnja puteva, transport i donekle ekonomske reforme. Međutim, teme od kojih svaki lider u regionu beži su vladavina prava, korupcija, organizovani kriminal, sloboda medija i učešće opozicije u parlamentarnom životu. Po pravilu, odsustvo političke volje je u najvećoj partiji na vlasti, vrlo često i u njenom lideru, koje se vode partikularnim interesima osvajanja glasova bez osećaja za javno dobro. Zemlje EU to vide i nisu više strpljive, otuda i sve oštriji tonovi iz Brisela i drugih prestonica. Na kraju, iako je prvobitno bilo planirano da se Berlinski proces odvija u okvirima četvorogodišnjeg plana, česta politička sukobljavanja unutar zemalja u regionu, ali i u međusobnim odnosima sprečavala su brže sprovođenje reformi. To se pre svega odnosi na polje reforme pravosuđa, ustavnih okvira, nezavisnih institucija i lišavanje političkog uticaja na državnu upravu i druge delove društva. Zaključiće se da je u većini zemalja vladavina prava i dalje na niskom nivou, a reforme se ne sprovode ili kasne godinama, zaključuje Naim Leo Beširi.

Brnabić na sastanku lidera

Glavne teme skupa u Poznanju su ekonomija, mogućnost povezivanja, civilno društvo, mladi, kultura, bezbednost… Glavni događaj – sastanak lidera, biće održan sutra, i Srbiju će predstavljati premijerka Ana Brbanić, dok će se ministri privrede, unutrašnjih poslova i šefovi diplomatija sastati danas.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.