Bez nezavisnog pravosuđa nema „ulaznice“ za Uniju

Istovremeno, zvanični Brisel je, po ko zna koji put, poručio da „neće gledati kroz prste“ kandidatima i potencijalnim kandidatima, što znači da nije dovoljno da Srbija „razmrsi kosovski čvor“ pa da dobije „ulaznicu“ za „evropsku porodicu naroda“, već će morati da u praksi poštuje „slovo zakona“.

Dok je u nacrtu Strategije bilo navedeno da Srbija „najkasnije do kraja 2019. godine“ treba da ispuni prelazna merila u oblasti vladavine prava kako bi do 2025. mogla da, eventualno, pristupi Uniji, u konačnoj verziji dokumenta „precrtana“ je prva vremenska odrednica. Prema diplomatskim izvorima Danasa, to je učinjeno jer je procenjeno da je godinu i po dana suviše kratak rok da se reše „najkrupnija“ pitanja. Svest EU o težini problema s kojima se suočavaju svi na Balkanu najbolje je sadržana u sentenci iz Strategije: „Danas, zemlje pokazuju jasne elemente zarobljene države, uključujući veze sa organizovanim kriminalom i korupcijom u svim nivoima vlade i administracije, kao i snažno uplitanje javnog i privatnog interesa… Sve ovo stvara osećaj nekažnjenosti i nejednakosti… Organizovani kriminal je snažno ukorenjen na Zapadnom Balkanu, bilo da se radi o trgovini ljudima, drogom ili oružjem, ili o riziku prodora kriminala u političke i ekonomske sisteme… Vlasti moraju da delotvornije razbijaju kriminalne mreže i njihove ekonomske baze“…

Mada se zvaničnici iz ovog regiona svim silama trude da dokažu briselskoj administraciji da se zalažu za slobodu medija, finalni dokument pokazuje da su zvaničnici EU svesni „situacije na terenu“. Ilustracije radi, u Strategiji se upozorava: „Postoji široko rasprostranjeno političko mešanje u rad medija i kontrola nad njima… Potreban je poseban fokus na očuvanje slobode izraza i nezavisnosti medija, koja predstavlja stub demokratije“.

Na „listi“ zadataka nalazi se i okončanje pravosudnih reformi. U tom kontekstu, ističe se: „Vidljivo osnaženo i nezavisno pravosuđe, kao i odgovorne vlade i administracije, neophodne su za ostvarivanje trajnih društvenih promena koje su potrebne“, a od lidera se traži da „sprovode reforme sa jasnom odlučnošću i punom snagom“.

Brisel poručuje i da će nastaviti da „analizira zakone i njihovu primenu, što će voditi kreiranju detaljnih akcionih planova u prioritetnim oblastima, kao i pažljivom nadzoru nad ostvarivanjem konkretnih rezultata“. Kao jedna od konkretnih mera navodi se da će EU slati „savetodavne misije na celokupno područje Zapadnog Balkana, na temelju dosadašnjih iskustava… Nadzor nad primenom mera biće pojačan i sistematičnijim, nezavisnim studijama slučaja, koje će izrađivati Evropska komisija, uz učešće stručnjaka iz država članica EU… Treba uvesti i opsežniji monitoring u segmentu koji se odnosi na ozbiljnu korupciju i organizovani kriminal… Napredak u sprovođenju pravosudnih reformi treba da bude meren delotvornošću sistema u smislu usluga koje se pružaju građanima i kompanijama“, napominje se u Strategiji.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.