Bjelogrlić: Mnogo može da se uradi dok čekamo Ustav

Taj proces je kulminirao kada su predstavnici struke napustili razgovore, nakon čega se komunikacija odvijala isključivo preko saopštenja i medija. Društvo sudija Srbije je prvo pružilo ruku, pozivajući Ministarstvo pravde, predsednika Narodne skupštine i predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe na razgovor.

Odazvalo se Ministarstvo pravde i prošlog petka održan je sastanak nove ministarke Maje Popović sa predstavnicima Društva sudija. Predsednica Društva, Snežana Bjelogrlić ističe za Danas da je sa sastanka ponela utisak da stvari počinju da se menjaju.

– Način na koji smo dočekani, na koji smo razgovarali, teme koje smo obradili, sve me to navodi da se nadam da će ponovo početi da se uvažava stav struke, navodi Bjelogrlić.

Predsednica Društva sudija ističe da je na sastanku dogovoreno da se razgovori nastave.

– Mi smo na sastanku izlistali probleme u pravosuđu kojih zaista ima mnogo. Sada i oni i mi treba da sednemo i vidimo koja su to goruća pitanja na čijem rešavanju najpre treba raditi. Već duži niz godina se ništa ne popravlja u domaćem pravosuđu iz prostog razloga što se čeka na usvajanje ustavnih promena u oblasti pravosuđa. Čekajući te promene, mi ništa nismo uradili na rešavanju problema koji nemaju direktne veze sa Ustavnim amandmanima, kaže Bjelogrlić.

Nabrajajući te probleme ona na prvo mesto ističe neravnomernu preopterećenost pojedinih sudova.

– Mogli smo da sednemo, uradimo analizu, vidimo zbog čega je to slučaj. Da vidimo, koje to izmene Zakona o sedištima i područjima sudova bi mogle da poprave situaciju. Takođe, Etički odbor Visokog saveta sudstva je mogao da počne sa radom. To je jedna od zamerki koju je komisija GREKO imala, a koja nije direktno vezana za ustavne promene. Pored toga, trebalo bi doneti kriterijume za određivanje potrebnog broja sudija i ostalih zaposlenih u sudovima. Ima tu puno prostora za intervenciju, ističe Bjeloglić dodajući da su se na sastanku saglasili da se Ustav ne može promeniti preko noći i da bi trebalo rešavati probleme u pravosuđu koji nisu povezani sa ovim procesom.

Upitana o delu razgovora koji se ticao samih Ustavnih amandmana, Snežana Bjelogrlić napominje da je to pitanje ostalo otvoreno.

– Ja sam skrenula pažnju da postoji više polaznih osnova za rad na predlogu Ustavnih amandmana i da poslednja verzija nacrta koju je izradilo ministarstvo ima velike nedostatke. Taj stav ne dele samo stručna udruženja u Srbiji, već i pojedina tela Saveta Evrope, kaže predsednica Društva sudija.

Paralelno sa pozivom Ministarstvu pravde, Društvo sudija je poziv poslalo i predsedniku Narodne skupštine Ivici Dačiću i predsedniku skupštinskog Odbora za pravosuđe Vladimiru Đukanoviću. Odgovor još uvek nisu dobili.

– Iz medija smo videli da predsednik Narodne skupštine planira da razgovara sa nama, ali se još uvek nije javio. Verovatno ćemo ponoviti pisma obojici, da vidimo da li ćemo se uopšte sastajati, kaže Bjelogrlić.

Pravo na mišljenje

Komentarišući izjavu predsednika skupštinskog Odbora za pravosuđe Vladimira Đukanovića da „čestit i pošten sudija ne ide po televizijama“ predsednica Društva sudija ističe da sudije, kao i svi drugi građani Srbije, imaju pravo na slobodu izražavanja. „To je naše pravo, koje niko ne može da nam oduzme. S druge strane, imajući u vidu odgovornost sudije u društvu, njegova dužnost je da govori u odbranu nezavisnosti sudstva. Druge dve grane vlasti nikako da prihvate da smo mi treća grana vlasti koja takođe ima pravo na stavove i mišljenje“, ističe Snežana Bjelogrlić.

Jukom

Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) zatražio je juče da Visoki savet sudstva (VSS), koji će 9. februara sprovesti intervju sa jedinom kandidatkinjom za predsednicu Vrhovnog kasacionog suda (VKS) sutkinjom Jasminom Vasović, taj intervju učini javno dostupnim zbog važnosti funkcije u predstojećim izmenama dela Ustava koji se odnosi na pravosuđe. „Ovaj sud je najviši sud u domaćem pravnom sistemu, a njegov budući predsednik će ujedno biti i predsednik Visokog saveta sudstva koji odlučuje o najvažnijim pitanjima u sudstvu – obezbeđivanju nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija, izboru, razrešenju, disciplinskoj odgovornosti sudija i drugim važnim pitanjima. Postupak izbora predsednika VKS, zapravo, je izbor predstavnika svih sudija, predlaganje kandidata je povereno Visokom savetu sudstva, ali se o kandidatima izjašnjavaju sve sudije VKS, nadležni odbor Narodne skupštine, da bi na samom kraju odluku o izboru donela Narodna skupština, navodi u saopštenju YUCOM.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.