Bolji uvid u aktivnosti sprovedene za javni novac smanjilo bi zloupotrebe

S obzirom da je prvi korak u sprečavanju zloupotreba objavljivanje što većeg broja podataka u vezi sa konkursima i što potpuniji uvid javnosti u ovaj vid javne potrošnje, 17 građanskih udruženja okupljenih u OKO (Koalicija Otvoreno o konkursima) predstavio je danas najobimniju bazu podataka i ilustrativnih primera zloupotreba iz analize više od 1.600 konkursa održanih u poslednje tri godine.

Podaci prvi put prikupljeni na jednom mestu, daju uvid u potrošnju više od 14 milijardi dinara javnog novca, koje su 195 nacionalnih, pokrajinskih i lokalnih institucija potrošile na više od 33 hiljade projekata.

Ono što su istraživači i govornici istakli kao osnovne probleme koji se javljaju u pojedinačnim sektorima javnih konkursa, kada su u pitanju mediji, to je dodela državnog novca za propagandu, na polju civilnog društva, je podrška za održavanje statusa quo, kultura je na marginama javnog interesa, dok su mladi u konkursima suočeni sa tim da nemaju prava na prigovor.

Prema sakupljenim podacima, još neki primećeni trendovi su da novac često odlazi na finansiranje redovnog rada, pa tako više od 4.000 projekata i nema naziv, dok oko 300 njih to eksplicitno navodi.

Čak 30 odsto organizacija među dobitnicima sredstava se ponavlja iz godine u godinu, dok je na čak 372 konkursa jedan korisnik dobio više nego svi ostali zajedno. Od tog broja, u 121 konkursu postojao je samo jedaqn dobitnik.

Još jedan bitan nedostatak je to što ne postoji transparentna evaluacija rezultata, efekata koje su dobitnici postoigli, odnosno na šta su potrošili novac koji su dobili.

Kroz sistematizaciju i transparentniji pristup postignutih efekata, smanjila bi se mogućnost političkog uticaja i finansiranja organizacija klijentelistički nastrojenih vlastima.

Kada su u pitanju mediji, zanimljiv je podatak da se od 1.228 medija koji su u pomenutom periodu prošli kroz 438 konkursa, njih 539dobitnika ponavlja iz godine u godinu.

Tanja Maksić iz istraživačke mreže BIRN kazala je da se pokušava da se smanji pomoć tabloidnim medijima i onima koji su u službi vlasti, što je najveći problem.

– U istraženim konkursima bilo je čak 44 medija koji su premašili de minimis državne pomoći, odnosno nejveću ukupnu sumu koju mogu da osvoje na konkursima, a koja iznosi 23 miliona dinara za tri godine učešća, navela je Maksić.

Ona je dodala da je primećeno i da je čak 279 različitih preduzeća, produkcijskih kuća, pr agencija koje dobijeni novac ne mogu da upišu u APR-u te da ne postoji način da se njegova potrošnja iskontroliše, a da je na taj način dodeljeno čak pola milijarde dinara.

– Čak 46 odsto dobitnika sredstava dobija sumu manju od 400.000, sa kojom je veoma teško sprovesti projekat, dok 5 odsto dobitnika dobija sredstva koja premašuju milion dinara, dodala je Maksić.

Bojana Selaković iz Građanskih inicijativa navela je da uočeni trendovi nestandardizovane procedure, izostanak pravila, kao i korupcija.

– Problem je i što nedostaje adekvatna primena onoga što već postoji kao pravni okvir, i kao mogućnost i za medije i za udruženja. Takođe, postoji zloupotreba ovog mehanizma za različite svrhe preko političkog uticaja na institucije koje dele novac. Zbog toga, većina udruženja ili medija ne učestvuje u konkursima, jer to smatra gubljenjem vremena. A imajući u vidu kako su se do sada zloupotrebljavale odredbe, verovatno će uvek postojati politička volja da se svaki novi pravni okvir izigra, kazala je Selaković.

Zato, smatra ona, treba insistirati na što većoj transparentnosti, i to ne u procedurama, već onoga što je urađeno za dobijeni novac.

-Ako od recimo 372 projekta jedan dobije više od 50 odtsto sredstava, ili ako se 30 odsto dobitnika ponavlja svake godine, bilo bi mnogo jasnije kako se ovaj mehanizam zloupotrebljava ako bi javnost videla rezultate njihovog rada, na šta su potrošili novac. Dakle, veoma je bitna javnost podataka o aktivnostima sprovedenim za budžetski novac, to bi smanjilo manipulacije, jasna je Selaković.

Tara Petrović podelila je iskustvo jednog primera, kada je njena organizacija, alarmirana da sa određenim konkursom Ministarstva ekologije nešto nije legitimno, uspela da brzom i metodološki dobro organizovanom akcijom, uspela da spreči raspodelu više od 12 miliona dinara udruženjima koja nisu ispunjavala neke od osnovnih uslova konkursa.

Kako je navela, za udruženja je važno da reaguju brzo, jer je jedini period kada može da se zaustavi nešto, zapravo između objavljivanja preliminarne i konačne liste dobitnika, jer dalja pravna sredstva koja su kasnije na raspolaganju ne mogu da spreče podelu i trošenje budžetskog novca.

Tim istraživača

Koaliciju Otvoreno o konkursima – OKO čine organizacije Asocijacija Duga, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS), BIRN Srbija, Bečejsko udruženje mladih BUM, Centar za evropske politike CEP, Centar Živeti uspravno, FemPlatz, Forum civilne akcije FORCA, Građanske inicijative, Inicijativa za ekonomska i socijalna prava-A11, Krovna organizacija mladih Srbije KOMS, Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), Res Publika, Tim 42 i Transparentnost Srbija.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.