Bosna i Hercegovina prisilno vraća migrante u Srbiju

Svedočenja većeg broja maloletnika i odraslih muškaraca migranata potvrđuju ovaj trend – na granici sa BiH blizu Bajne Koviljače, ljudima koji čamcima pokušavaju da pređu Drinu nije dozvoljeno da se iskrcaju na obalu susedne države, već im se signalizira da se vrate nazad u Srbiju. Migranti su vraćani čak i nakon što uspešno pređu granicu i borave u BiH neko vreme.

„Pokušao sam da pređem u Bosnu i Hercegovinu i uspeo. Bio samo tamo nekoliko dana i čak upoznao ljude koji su mi pomagali. Ipak, nisam uspeo da ostanem tamo i policija me je vratila nazad u Srbiju. Pokušaću ponovo“, rekao je jedan od migranata sa kojima su pričali aktivisti nevladinih organizacija koje su sačinile ovaj izveštaj. Prema informacijama koje su oni dobili na terenu, migranti bez dokumenata se odvode u zatvorene kampove u BiH. Nije poznato da li su ovim ljudima uskraćena prava da zatraže azil ni da li su uopšte pokušali da ga traže.

U Srbiji, sa druge strane, veliki problem predstavlja i to što su značajno smanjena sredstva koja se izdvajaju za pomoć izbeglicama, kako od državnog tako i nevladinog sektora, navodi se u izveštaju. U julu je ovaj nedostatak bio najizraženiji od početka godine.

„Smanjen je broj prevodilaca, što otežava rad sa migrantima, ne postoje uslovi za transport migranata do lekara… Ovakva situacija stvara brigu i napetost i među samim izbeglicama s obzirom da većina njih više nema sopstvenog novca“, stoji u izveštaju.

Ovi problemi dodatno su izraženi u trenutku kada je priliv migranata veći nego inače, što potvrđuju podaci UNHCR-a. Novi izveštaj „Putevi očajnika“ UNHCR-a u delu koji se tiče regiona Zapadnog Balkana takođe navodi da je u BiH došlo do značajnog rasta broja izbeglica i migranata koji pristižu i prolaze kroz zemlju.

„Krajem jula ove godine evidentirano je više od 10.100 novopridošlih, u poređenju sa manje od 250 u prvih sedam meseci 2017. Sličan trend uočen je i u drugim zemljama u regionu, što znači da se ljudi verovatno kreću iz jedne u drugu zemlju u potrazi za alternativnim putevima“, stoji u ovoj analizi.

Osvrćući se na korake koje su neke države preduzele da bi sprečile ljude, a među njima i izbeglice, da stignu na njihovu teritoriju, Izveštaj apeluje na države da omoguće pristup postupcima azila onima koji traže međunarodnu zaštitu, kao i da osnaže mehanizme zaštite dece bez pratnje a koja traže azil.

Izveštaj „Pomoć na putu“ izrađuju Fondacija Ana i Vlade Divac, Arbajter-Samariter-bund, Novosadski humanitarni centar i Helsinški komitet za ljudska prava Makedonije.

Skoro 4.000 novopridošlih samo tokom leta

U periodu od 1. januara do kraja jula ove godine, u Srbiju je ušlo 6.103 izbeglica i migranata, što predstavlja porast u poređenju sa istim periodom prošle godine kada je evidentiran ulazak 2,654 izbeglica i migranata.

Broj izbeglica i migranata u Srbiji porastao je u julu mesecu na 3.529 (podaci UNHCR 22. jula 2018). Većina njih (88 odsto) su smešteni u 18 tranzitno-prihvatnih centara i centara za azil, dok su preostali uglavnom u Beogradu ili pograničnim oblastima. UNHCR nastavlja da beleži porast broja novopridošlih – 1.998 u junu i 1.984 u julu.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.