Brisel poziva da se reši slučaj Savamala

… takođe podrazumeva potpuno prihvatanje i sprovođenje njegovih presuda i odluka, te naglašavamo da je priznavanje genocida u Srebrenici suštinski korak na putu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji, navodi se u dodatnim amandmanima na godišnji izveštaj Dejvida Mekalistera, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, u koje je Danas imao uvid. Debata Evropskog parlamenta o izveštajima o Zapadnom Balkanu, uključujući Srbiju, počela je juče u kasnim poslepodnevnim satima, a glasanje o finalnim tekstovima tih dokumenata planirano je za danas. Diskutovalo se o izveštajima o Srbiji, Kosovu, Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori, ali ne i o BiH, pošto je EP ranije ocenio da bi to imalo „preveliki uticaj na formiranje vlade“.

Pored amandmana koji predstavlja reakciju na nedavni intervju premijerke Srbije Ane Brnabić za Dojče vele, prema našim saznanjima pojedini članovi EP osvrnuli su se i na „slučaj Savamala“.

„Uočavamo izvestan napredak u slučaju protivzakonitog uništavanja privatne imovine i lišavanja slobode kretanja u beogradskom kvartu Savamala koji su se desili u aprilu 2016, pozivamo da se taj slučaj reši i na punu saradnju sa pravosudnim vlastima u istragama kako bi se počinioci priveli pravdi“, ističe se u tekstu.

Među predloženim amandmanima nalazi se i poziv Vladi Srbije da „usvoji nužne mere da sačuva zaštićena područja, naročito u kontekstu razvoja hidroelektrana u ekološki osetljivim sredinama, kao što je Park prirode Stara planina“. U tom kontekstu, ističe se značaj poštovanja standarda EU i ohrabruju se srpske vlasti da „povećaju transparentnost planiranih projekata, putem učešća javnosti i konsultacija sa svim zainteresovanim stranama“.

U izveštaju Dejvida Mekalistera, podsetimo, naglašava se i da pretnje, nasilje i zastrašivanje upereni protiv novinara i medija, uključujući uznemiravanje i zastrašivanje putem sudskih procesa „ostaju tema za zabrinutost“, a srpski zvaničnici pozvani su da budu „dosledni u javnom osuđivanju bilo kakvog oblika zastrašivanja novinara i da se uzdrže od mešanja u aktivnosti novinara i medija što se odnosi i na izborne kampanje“. Istovremeno, istaknuta je važnost „rada opozicije u demokratiji“ i podvučeno da „opozicioni političari ne treba da budu predmet kleveta“, uz upozorenje da se „javni diskursi pojedinih političara zloupotrebljavaju da se podstakne rast radikalizma“. Portal European Western Balkans podseća da Evropski parlament poziva Srbiju da poveća usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i izražava zabrinutost zbog nastavka vojne saradnje sa Rusijom i Belorusijom, te na dijalog pod okriljem EU „kao okvir za postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji između Srbije i Kosova, ali se takođe napominje da „svaki dogovor može biti jedino prihvatljiv ako je zajednički postignut“ i ako „uzima u obzir stabilnost regiona i međunarodno pravo“.

Vladavina prava zajednička tačka

Zajednička pozicija svih tekstova i dalje je pozivanje na jačanje vladavine prava i dobrosusedskih odnosa, kao i amandmani posvećeni ekonomskim pitanjima, poput upravljanja IPA fondovima, investiranja i energetske politike, ocenjuje European Western Balkans. Kako se ističe, zahteva se i veće uključivanje žena i manjina, proces demokratizacije i upravljanje granicama.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.