Brisel zabrinut za kvalitet vazduha u Srbiji

EP poziva Srbiju da se pokrene u smislu energetske tranzicije, da prestane sa subvencijama za ugalj, i da se uskladi sa standardima i ciljevima politike EU u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena naročito u kontekstu Izjave iz Sofije o Zelenoj agendi za Zapadni Balkan, kaže za Danas Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, komentarišući poruke iz nedavno usvojene Rezolucije Evropskog parlamenta o Srbiji iz domena ekologije, uključujući upozorenja o visokim nivoima zagađenja vazduha.

Đereg ukazuje da je „jasno da je visok nivo zagađenja vazduha istaknut kao problem posebno u velikim gradovima i industrijskim područjima, a navedeni su primeri Smedereva, Bora i Kolubare“.

– To je jasan signal Srbiji da treba da se pokrene u ovoj oblasti i na to treba gledati kao na dobronamerna uputstva, no možda nedostaje deo koji govori kako nam EU pomaže tj. može dalje pomoći u tome, konstatuje naša sagovornica.

U Rezoluciji EP, sačinjenoj na osnovu Izveštaja izvestioca EP za Srbiju Vladimira Bilčika, navodi se da postoji zabrinutost zbog visokih nivoa zagađenja vazduha u našoj državi i apeluje na vlasti da „brzo preduzmu mere unapređenja kvaliteta vazduha, naročito u velikim gradovima i industrijskim oblastima poput Smedereva, Bora i Kolubare“, te naglašava značaj pronalaženja održivih rešenja i ograničenja upotrebe lignita i drugih vrsta niskokaloričnog uglja u proizvodnji energije, kao i za grejanje“.

Takođe, pozivaju se nadležni da ispunjavaju standard i ciljeve EU koje se odnose na zaštitu klime i životne sredine, kao i na energetsku efikasnost.

Srbija još nije otvorila Poglavlje 27, koje se smatra jednim od najzahtevnijih u pregovorima o pristupanju EU. U januaru je Vlada usvojila Pregovaračku poziciju za to poglavlje.

Navedenim dokumentom, koji je poslat u Brisel, obrazlaže se finansijski okvir za aktivnosti u narednom periodu, kako bi se dostigli standardi EU u oblasti zaštite životne sredine.

Kako naglašava portal European Western Balkans, propisi EU u vezi sa životnom sredinom su izuzetno obimni i pokrivaju ovu oblast putem sektora kao što su kvalitet vazduha, upravljanje otpadom, kvalitet vode, zaštita prirode itd.

Prvi korak prilagođavanja EU standardima jeste prenošenje propisa Evropske unije u nacionalni pravni sistem.

Nakon toga, EU politika podrazumeva adekvatnu primenu i sprovođenje ovih propisa i na nacionalnom i na lokalnom nivou. Takođe su neophodne značajne investicije za administrativne troškove, ulaganje u infrastrukturu, kao i održavanje postrojenja.

Povezanost sa vladavinom prava

Civilni sektor je prošle jeseni predložio niz mera za unapređenje životne sredine. Kako su preneli mediji, Nataša Đereg je kazala da se „Poglavlje 27 u procesu pristupanja EU bavi pravom na zdravu životnu sredinu, koja je ustavna kategorija i pokušali smo da vidimo kako je ona zaista zaštićena kroz naš sistem vladavine prava, kroz pravosuđe i sve ono što se dešava u životnoj sredini“. Između ostalog, Radna grupa je analizirala vezu između Poglavlja 23, koje se bavi vladavinom prava, i Poglavljom 27, koje se odnosi na životnu sredinu i predložili su mere za zakonodavnu i izvršnu vlast, ali i za civilni sektor. Na prvom mestu predloženo je ukidanje sudskih taksi kada je u pitanju zaštita životne sredine „jer stavlja građane u neravnopravan položaj u odnosu na kompanije“. Takođe, zatraženo je pooštravanje kaznene politike za kršenje zakona u ovoj oblasti, bolja saradnju službi angažovanih u ovoj oblasti ali i formiranje nezavisnog nacionalnog tela koje će rešavati pritužbe javnosti u vezi sa životnom sredinom, te uspostavljanje mehanizma praćenja zdravlja stanovništva.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.