Ciljevi u obrazovanju neostvarivi bez rodne ravnopravnosti u nastavi

Ono ne postoji u programima, metodičkim uputstvima i nastavnim sadržajima, pa je nastavnicima/ama znatno otežan zadatak da u svoje planove uvedu rodnu perspektivu, naročito ako je ne prepoznaju kao važan aspekt njihovog rada sa decom.

U „Priručniku za uvođenje rodne perspektive u nastavu srpskog jezika za prvi ciklus obrazovanja“, koji je nedavno objavio Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije, date su preporuke za rodno senzitivnu nastavnu praksu u prvim godinama osnovnog obrazovanja.

Kako za naš list objašnjava profesorka književnosti Jelena Stefanović, koja je zajedno sa Sašom Glamočakom, takođe profesorom književnosti, pisala ovaj priručnik, u trenutnim sadržajima udžbenika za srpski jezik ima mnogo prostora za razmatranje pitanja rodne ravnopravnosti.

– Uvođenje rodne perspektive u nastavi je vidljivo kada nastavnici/e razvijaju kod učenika i učenica svest o tome koliko je važna ravnopravnost žena i muškaraca u društvu i u privatnoj sferi. Mogu, recimo, da uče decu da prepoznaju rodne stereotipe u tekstovima i da zauzmu kritički odnos prema njima, podstiču ih da koriste rodno osetljiv jezik, ukazuju na doprinos i značaj žena u kulturi i razvoju društva, osnažuju devojčice i dečake da razviju svoje autentične potencijale i interesovanja bez obzira na očekivanja koje društvo ima od njih, vaspitavaju ih da poštuju razlike i pravo na izbor… – navodi Stefanović.

Pre izrade Priručnika autori su, zajedno sa Jelenom Ćeriman i Majom Korolijom, uradili rodnu analizu nastavnih planova i udžbenika za srpski jezik od 1. do 4. razreda tri najzastupljenija izdavača na tržištu (Klett, Eduka i Novi Logos).

U ovim programima i udžbenicima, kako je ta analiza pokazala, nema reči o rodnoj ravnopravnosti, ne govori se o izvorima i uzrocima rodne neravnopravnosti u društvu, a čak i kad je neki tekst pogodan za razgovor o ovoj temi, u udžbenicima se to pitanje ne pokreće.

Mada nemamo podatke o tome koliko su nastavnici/e svesni/e rodne perspektive, naša sagovornica iznosi svoje iskustvo na seminaru kome su prisustvovale i nastavnice iz osnovne i srednje škole i sa fakulteta, koje su se, kako ističe, sve predstavile u muškom rodu.

Namera je da se ovim priručnikom pokaže kako se u postojećim uslovima, sa rodno neosetljivim sadržajima, u nastavu može uvesti rodna perspektiva.

Uz objašnjenje osnovnih koncepata i pojmova, data su i konkretnija uputstva, predlozi i preporuke za uvođenje rodne perspektive u oblasti jezika, književnosti i jezičke kulture. Osvetljavaju se i brojni stereotipi sadržani u udžbenicima i razjašnjava pojam „rodnog slepila“. Tako je skrenuta pažnja da većina knjiga iz lektire za drugi ciklus obrazovanja govori o odrastanju dečaka, nijedna o odrastanju devojčica, ali ih književna kritika određuje kao univerzalne priče o odrastanju.

Priručnik sadrži i nekoliko priprema za čas (npr. za obradu pesme „Mati“ J. J. Zmaja, Dositejevih basni „Dva jarca“, „Dve koze“…), koje nastavnike/ce mogu koristiti na način koji njima najviše odgovara.

Ono što je zasad najvažnije, ističe Stefanović, jeste da rodna ravnopravnost postane prioritet Ministarstva prosvete, kome je zasad u fokusu jedino rodno zasnovano nasilje.

Među ciljevima našeg obrazovanja navodi se razvoj i poštovanje rodne ravnopravnosti, koja se može prepoznati i u međupredmetnoj kompetenciji odgovorno učešće u demokratskom društvu iako tu nije direktno navedena. Međutim, ukazuje naša sagovornica, gotovo je nemoguće ostvariti istaknuti cilj ili razvijati pomenutu kompetenciju, ako se rodna ravnopravnost ne pojavljuje na nivou ciljeva i ishoda pojedinih predmeta, kao i u okviru metodičkog uputstva. Kako se žene još od malih nogu uče da prihvate svoj podređeni položaj kao nešto prirodno i normalno, uvođenje rodne perspektive, zaključuju autorka i autor Priručnika, nije samo zakonska obaveza, već pitanje pravednosti obrazovnog sistema.

Uvrstiti autorke u kanon

Kako je u školskoj lektiri izrazito mali broj autorki, veoma je značajno što se putopis Jelene Dimitrijević konačno našao u programu. „Volela bih da vidim i druge modernistkinje u programu nastave i učenja za III razred gimnazije. Ovako, u osnovnoj školi, od V do VIII razreda imamo sadržaje koji nisu prilagođeni uzrastu niti u dovoljnoj meri omogućavaju ostvarenje ishoda. U čitanke bi trebalo uvesti sadržaje u kojima se ženski i muški likovi pojavljuju u netipičnim rodnim ulogama i feminističke tekstove koji objašnjavaju položaj žena u pojedinim vremenima. Čitanke treba da sadrže objašnjenje i rodnu perspektivu koja bi omogućavala da se bolje razume društvenoistorijski kontekst, kao i uloga književnica“, navodi Jelena Stefanović.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.