„Crveni alarm“ za pravosuđe u Češkoj i Rumuniji

Evropska komesarka za pravosuđe Vera Jurova ocenila je da je „nezavisnost sudstva pod pretnjom“ u zemljama poput Bugarske, Mađarske, Poljske i Rumunije, uz upozorenje da bi takav trend mogao da „naruši poverenje između članica Evropske unije“. Jurova je konstatovala da izazovi za vladavinu prava rastu u pojedinim državama i da se reforma sudstva „narušava izuzetno politizovanim raspravama“.

„Ako je pravosudni sistem pokvaren u jednoj zemlji, uticaj će se osećati širom EU zato što se mi oslanjamo na uzajamno poverenje“, napomenula je evropska komesarka.

Svega nekoliko dana nakon što su stigle navedene poruke iz sedišta Unije, demonstranti u prestonici Češke i još nekim gradovima te države digli su glas zbog predloga da Marija Benešova postane nova ministarka pravde. Učesnici protesta izrazili su strahovanja da bi imenovanje Benešove na tako značajnu funkciju ugrozilo pravni sistem u trenutku kada tužioci treba da donesu odluku da li će podići optužnicu protiv premijera Andreja Babiša zbog navodne pronevere evropskih fondova.

Benešova, inače savetnica predsednika Češke Miloša Zemana, ranije je glasala protiv zahteva policije da se Babišu ukine politički imunitet radi sprovođenja istrage. Ipak, šef države imenovao je Benešovu za ministarku, ne hajući ni za zahteve demonstranata, ni za primedbe Društva sudija.

Podsetimo, kako je Danas nedavno pisao, predstavnici diplomatskih krugova u Češkoj i stručnjaci za EU integraciju u toj zemlji tvrde da postoji „niz manjkavosti u pravosuđu“. Neki od njih čak procenjuju da je nivo korupcije viši nego u vreme dok je Češka vodila pregovore o članstvu u Uniji. U tom kontekstu, navode da je briselska administracija tokom pristupnog procesa „budno motrila“ na poteze Praga u domenu vladavine prava, dok je sada kontrola znatno oslabljena, čime je otvoren dodatni „manevarski prostor“ za zloupotrebe.

„Crveni alarm“ kada je reč o vladavini prava uključen je i u Rumuniji, čije vlasti uporno koče izbor bivše državne tužiteljke Laure Koveši na funkciju prvog javnog tužioca EU, iako poslanici Evropskog parlamenta i predstavnici struke iz država članica Unije smatraju da je ona najpodobniji kandidat za tu odgovornu poziciju. Koveši je proteklih godina postala popularna među običnim Rumunima, ali je stekla mnogo neprijatelja među političarima na vlasti, koji su je optužili za „lov na veštice“. Kao državna tužiteljka, uspešno je „gonila“ poslanike, ministre i druge visoke funkcionere zbog primanja mita, prevara, zloupotrebe ovlašćenja i drugih krivičnih dela povezanih s korupcijom, i mnogi od njih našli su se „iza rešetaka“. Hiljade Rumuna je protestovalo proteklih meseci u Bukureštu, tražeći da se Koveši vrati na mesto tužiteljke za borbu protiv organizovanog kriminala i da nastavi obračun sa korumpiranim političarima.

„Slučajem“ Laure Koveši pozabavile su se i vodeće stranke u Evropskom parlamentu tokom aktuelne kampanje za izbore za EP, koji će biti održani od 23. do 26. maja.

„Nažalost, kako vreme prolazi, situacija u vezi sa vladavinom prava u Rumuniji se pogoršava. Najnovija kampanja protiv vodeće kandidatkinje Evropskog parlamenta za javnog tužioca EU Laure Koveši neprihvatljiva je za jednu članicu EU, i neprihvatljivo je da rumunske vlasti ucenjuju evropske institucije“, upozorila je Evropska narodna partija (EPP), vodeća grupa u Evropskom parlamentu. Na zahtev EPP-a, prošlog meseca je u Strazburu održana debata o vladavini prava u Rumuniji.

Partija evropskih socijalista (PES), druga po snazi u Evropskom parlamentu, odlučila je da zbog ponašanja rumunskih vlasti „zamrzne“ odnose sa vladajućom strankom u toj državi – socijaldemokratama. Kako je obrazloženo, rumunske socijaldemokrate moraju da dokažu da će konačno sprovesti mnogo puta odlagane reforme pravosuđa.

Izveštaj EK o Srbiji krajem meseca

Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU trebalo bi da bude objavljen 29. maja, tri dana nakon okončanja izbora za Evropski parlament. Kao i u prethodnim dokumentima EK, značajan segment Izveštaja odnosiće se na vladavinu prava. Stručnjaci za (ne)prilike u EU očekuju da će Brisel ponoviti kritike na račun Beograda zbog nedovoljnog napretka u tom domenu, odnosno u pregovaračkim poglavljima 23 i 24, koja su, pored rasplitanja „kosovskog čvora“ (Poglavlje 35), ključna za napredak na evropskom putu Srbije. U prošlogodišnjem Izveštaju EK istaknuto je, između ostalog, da je „izvestan napredak ostvaren u vladavini prava, ali Srbija mora da ojača napore i ostvari opipljivije rezultate, naročito kada je reč o uslovima za slobodu izražavanja“.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.