Da li bi Srbija prihvatila kategoriju trećeg roda

Za ovaj važan korak u zaštiti ljudskih prava pripremaju se i Holandija i Austrija, ali Srbija, kao i ostale zemlje u regionu, još uvek je daleko od toga.

Ova odluka nemačke vlade podstaknuta je prošlogodišnjom presudom Ustavnog suda, koji je utvrdio da „binarna rodna obeležja u ličnim dokumentima krše pravo na privatnost fizičkog lica“, te naložio da zakonodavac uvede tzv. treću kategoriju roda za osobe koje se ne identifikuju ni kao muškarci ni kao žene ili su rođeni sa atipičnim polnim karakteristikama (interseks osobe), ili da oznaku roda u potpunosti izbriše iz ličnih dokumenata fizičkih lica.

– Ovakvo rešenje je došlo u trenutku kada društvo, medicina i pravo sve više prepoznaju da je rod socijalno izgrađena kategorija, te sve veći broj zemalja u potpunosti depatologizuje osobe trans identiteta, omogućavajući im fundamentalno ljudsko pravo na samoodređenje, te da slobodno žive i izražavaju svoje rodne identitete, uključujući i izbor oznaka u ličnim dokumentima, i to bez ikakvih medicinskih preduslova – kaže za naš list Jovanka Todorović iz organizacije Gayten-LGBT.

Odluka nemačkog ustavnog suda došla je u istom periodu, krajem 2017, kad je i Svetsko profesionalno udruženje za zdravlje transrodnih osoba izdalo saopštenje prema kome, zarad optimalnog fizičkog i mentalnog zdravlja, osobama treba omogućiti da slobodno izražavaju svoj rodni identitet, bez obzira na heteronormativna očekivanja. U saopštenju se naglašava pravo svih osoba na lična dokumenta koja su u skladu sa njihovim rodnim identitetom, budući da su takva dokumenta ključna za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava: pravo na stanovanje, obrazovanje, zaposlenje, zdravstvenu zaštitu…

Iako je organizacija Gayten-LGBT još pre nekoliko godina predstavila svoj Model zakona o rodnom identitetu, u kome upravo reguliše pravo na samoodređenje, u Srbiji ova oblast još uvek nije zakonski uređena.

– Nemačka je zemlja koja neprestano osluškuje aktivističke pokrete, koji vremenom povećavaju svoje zahteve i to nailazi na prihvatanje zakonodavaca, što se ogleda i u ovom slučaju – kaže za Danas Zorica Mršević iz Instituta društvenih nauka. Srbija je, međutim, dodaje ona, dosta daleko od takvog odnosa između civilnog i državnog sektora.

– Mi nismo prešli taj put koordinacije između zakonodavca i predstavnika transrodnih osoba. Tu smo u velikom zaostatku, jer naš zakon još uvek ne prepoznaje ljude koji su, recimo, u procesu promene pola, zbog čega oni imaju veliki problem prilikom izdavanja novih dokumenata – navodi Mršević. Kako i Todorović podseća, ne samo da ne postoje zakonom adekvatno uređene procedure za promenu dokumenata kada su u pitanju osobe trans i interseks identiteta, nego je tu i čitav niz pitanja iz oblasti radnog, porodičnog i drugih prava.

– Upravo postojanje transparentnih procedura i mogućnost promene ličnih identifikacionih dokumenata i drugih javnih isprava (lična karta, pasoš, diplome itd.) od vitalnog su značaja za trans osobe koje žele da žive u skladu sa željenim rodnim identitetom – navodi Todorović.

Opcija trećeg roda, kakva je usvojena odlukom nemačke vlade, pomogla bi pre svega interseks osobama. Naime, kako objašnjava Mršević, iznenađujuć je broj dece sa nedefinisanim polom, koja mogu spolja izgledati kao pripadnici jednog pola, dok sasvim drugačiju sliku daju snimci unutrašnjih delova tela.

– Takva deca se u patrijarhalnoj sredini kakva je naša odmah podvrgavaju operaciji, što ostavlja mogućnost da ona rastu veoma nesretna zbog pola koji im je dat hirurškim putem – navodi Mršević. Nemačka je još 2013. donela zakon koji daje mogućnost roditeljima da polje u kojem se navodi pol ostave prazno i da odlože odluku o operativnom prilagođavanju, a upravo zbog loših iskustava osoba rođenih sa nedefinisanim polom.

Treći rod je, dodaje Mršević, i za ljude koji jednostavno ne žele da se opredele, jer njihovo osećanje sopstvenog roda nadilazi društveno konstruisanu binarnu podelu. Usled zakonskih praznina u Srbiji trans osobe nailaze na velike prepreke i ponižavajuće situacije. Jednoj trans ženi su promenu dokumenata uslovili pregledom sudskih lekara, tokom kojih su joj merene grudi i genitalije. Druga trans osoba nije mogla da dobije radnu knjižicu nakon promene svih ostalih dokumenata i ostala bez sredstava za rad. Kad god se govori o pravima LGBT osoba, ističe Mršević, uvek se ispred svega naglašava ugroženost heteroseksualne porodice, čime se zamagljuje činjenica da „jednu grupu ljudi praktično guramo u ilegalu“.

„Ja sam doktorska zakrpa“

Nemački zakon iz 2012, koji interseks osobama omogućava da ne registruju pol odmah po rođenju, usledio je nakon zaključka Etičkog veća da osobe sa nedefinisanim polom koje su podvrgnute operaciji odmah po rođenju pate zbog društvenih predrasuda i manjka poštovanja. U izveštaju je citirana izjava jedne takve osobe: „Ja nisam ni muškarac ni žena. Ja sam doktorska zakrpa.“ Novi nemački zakon, kojim se do kraja godine treba uvesti opcija trećeg roda, dolazi nakon presude Ustavnog suda u slučaju u slučaju osobe rođene sa jednim X hromozomom, ali bez drugog hromozoma, koja je bezuspešno pokušavala da svoju rodnu identifikaciju u ličnim dokumentima prebaci iz „žensko“ u treću kategoriju.

U Srbiji trans osobe nailaze na velike prepreke i ponižavajuće situacije. Jednoj trans ženi su promenu dokumenata uslovili pregledom sudskih lekara, tokom kojih su joj merene grudi i genitalije. Druga trans osoba nije mogla da dobije radnu knjižicu nakon promene svih ostalih dokumenata.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.