Da li je sporan postupak predlaganja predsednika VKS?

Navedeni stav je preuzet u čl. 79. st. 1. Zakona o sudijama, čiji drugi stav glasi: „Kandidat za predsednika Vrhovnog kasacionog suda, uz prijavu na konkurs za izbor, dostavlja i program unapređenja rada sudova u Republici Srbiji, koji se objavljuje na internet stranici Visokog saveta sudstva, zajedno sa podacima iz radne biografije kandidata.“

Sticajem okolnosti, kao izborni član Visokog saveta sudstva (VSS), nisam prisustvovao sednici 23.12.2020. kad je pod tačkom „razno“ doneta odluka ? oglašavanju izbora za predsednika Vrhovnog kasacionog suda (VKS). VKS je na Opštoj sednici 26.2.2021. pružio jednoglasnu podršku kandidatu za novog predsednika tog suda sudiji Jasmini Vasović. U trenutku izglasavanja ove podrške nije postojao predlog VSS.

Na sednici VSS održanoj 15.3.2021, sam postavio pitanje: Kakvo mišljenje daje Opšta sednica VKS kada ne postoji predlog VSS? Nakon kraće diskusije, većinom glasova su odbijeni predlozi da se oglas poništi ili odlučivanje odloži, pa je, uz dva izuzeta glasa, doneta odluka da predlog za izbor predsednika VKS bude Jasmina Vasović.

Prema tekstu ?glasa od 23.12.2020. u pravnom osnovu se isključivo navodi čl. 47. u vezi čl. 80. st. 1. Zakona o sudijama i ovaj akt se sasvim pogrešno umesto „Konkurs“ naziva „Oglas“. Odredbe čl. 79. istog zakona se ne pominju, osim st.1. kao obaveza ispunjavanja propisanih uslova za prijavu.

Član 47. ima dva stava: izbor sudija oglašava VSS i drugi – da se oglas objavljuje u „Službenom glasniku RS“ i drugom sredstvu javnog obaveštavanja, a čl. 80 st. 1. da se odredbe o sudijama shodno primenjuju i na izbor i razrešenje predsednika suda. Komisija koju je VSS imenovao je postupala je kao da je predmetni postupak identičan postupku izbora bilo kog predsednika suda u R. Srbiji, osim što je po isteku roka za prijavljivanje (8.1.) prihvatila i 25.1.2021. objavila program i radnu biografiju kandidata.

Da li je bilo mesta primeni: Pravilnika o kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti za izbor sudije na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud i o kriterijumima za predlaganje kandidata za predsednika suda? U pogledu pravnog osnova donošenja ovog podzakonskog akta VSS (čl. 45. i 69. Zakona o sudijama), oni se odnose na uslove za izbor sudija i za izbor predsednika suda, a ne na uslove za izbor predsednika VKS. U čl.69. se kaže da se za predsednika suda može izabrati sudija istog ili suda višeg stepena, što za VKS kao najviši sud ne važi. Zatim se traži i obavezna ocena rada kandidata, što nije moguće u slučaju sudija VKS jer se njihov rad ne ocenjuje. Dakle, ovaj pravilnik se ne odnosi na predlaganje za predsednika VKS, jer bi u suprotnom to stajalo i u njegovom naslovu.

Ključna pogreška u sprovođenju ovog postupku je što je umesto dosledne primene odredbi čl. 79. Zakona o sudijama, primenjen čl. 70. st. 2.: „Pre utvrđivanja predloga, VSS pribavlja mišljenje o prijavljenim kandidatima od sednice svih sudija za koji se predlaže izbor predsednika.“ Da je zakonodavac to hteo – onda bi stajalo: “ i po konkursu za izbor predsednika VKS“, koje postupke kao različite prepoznaje i Zakon o VSS-u, u čl. 13. st. 1. al. 4.

Pitanje je i o čemu bi i na koji način mišljenje dala opšta sednica VKS, a pre predloga VSS, da se na konkurs javilo dvoje ili više sudija VKS? Objedinjavanjem oba postupka došli bi do apsurdne situacije da se Opšta sednica VKS dva puta izjašnjava o ovom pitanju.

Dakle, navedene ustavne i zakonske norme o predlaganja kandidata za predsednika VKS – iako nisu razrađene podzakonskim aktom – su nezaobilazne i jasne, nigde ne koriste reči „pre utvrđivanja predloga“ ili sl. U pravcu su da sa oba navedena mišljenja o predlogu VSS, koji se po redosledu i jezički navode jedan iza drugog, Narodna skupština ravnopravno raspolaže, pre nego odluči o izboru prvog čoveka sudstva Srbije. Izneto viđenje ni na koji način nije zamerka ili primedba na kandidata J. Vasović. To što niko drugi od sudija VKS nije podneo prijavu za izbor i šta ta činjenica, kao i odluka svih sudija VKS da se javnim, a ne tajnim glasanjem izjasne o predmetnom mišljenju, znači za demokratičnost i kvalitet ovog izbora – posebna je tema.

Smatramo da VSS, u procedurama predlaganja i izbora bilo kog funkcionera, a posebno predsednika VKS koji je ujedno i predsednik VSS, nema pravo da učini bilo kakvu opstrukciju u sprovođenju zakonskih i podzakonskih odredbi. Svaki takav čin dodatno i (ne)opravdano ugrožava inače nedovoljno izgrađen autoritet i poverenje u rad ovog organa i sudske grane vlasti. Odluka o raspisivanju ovog izbora je doneta sa preko dve godine zakašnjenja, u odnosu na Ustavom utvrđenu dužinu mandata sadašnjeg v.f. predsednika VKS.

Jedino pravo rešenje je bilo da VSS temeljno razmotri nastalu situaciju, i ukoliko se uvaže razlozi da je postupak u bilo kom delu prekršen – poništi oglas i istovremeno raspiše konkurs za izbor predsednika VKS na osnovu čl. 79. st.1. i 2. Zakona o sudijama. Na kraju, ovaj postupak se ne bi uopšte sprovodio da je naša Republika izvršila pre više godina preuzetu obavezu u pristupnim pregovorima sa EU da izmeni Ustav u delu o pravosuđu. Prema usaglašenim izmenama 2014. i 2016, pa i 2018. godine, predsednika VKS-? bi birao VSS.

Za sve nas u pravosuđu potrebno je znanje, svest i dokaz da kredibilitet za ovu i druge značajne i nove ustavne odgovornosti, posedujemo već – danas. U tom pogledu svakako je razočarenje što u programu rada kandidata za predsednika VKS, nema ni reči o promenama Ustava, vladavini prava i podeli vlasti. Na pitanje o tome kandidat je izjavila da intervju nije mesto gde će izlagati lične stavove. Dodala je da je etički da zastupa ono što je Opšta sednica VKS zaključila o tome još 2018. godine, da tekst Predloga za promene Ustava nije konačan i može da se vrati iz skupštinske procedure.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.