Dajmel: „Izvesni“ gospodin Vučić i „izvesni“ gospodin Orban mogu mirno da sede

Prema mišljenju naših sagovornika, od svih briselskih institucija, Evropski parlament je „najkritičkiji politički glas“, ali se Evropska narodna partija, većinska u EP-u, u važnim situacijama „ustručava“ da izrekne kritike na račun srpskih vlasti, dok dodatni problem predstavlja činjenica što EU nema dovoljno mehanizama da deluje na kršenja vladavine prava, jer Srbija nije država članica, već kandidat za pridruživanje Uniji.

Govoreći o odnosu Evropske unije prema Srbiji, Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i jugoistočnu Evropu, kaže za Danas:“Mi zaista imamo Izveštaj EK i druge analize, od kojih pojedine pokazuju veoma negativne rezultate za Srbiju u domenu vladavine prava i stanja demokratije“.

– Ali, šta se dešava? Ogorčenost i „bučni“ zahtevi EU i njenih članica da se reaguje na to su ograničeni, što, nažalost, nije ništa novo, i takođe je bio slučaj, recimo, kada je vlada masovno primenjivala silu tokom protesta. Ipak, nijedno novo poglavlje u pregovorima sa EU nije otvoreno tokom 2020. godine, zbog mnogih drugih razloga. EU, čitava Evropa i svet su preokupirani pandemijom. Ne postoji nikakav istinski snažan politički otpor kojeg se treba plašiti kada je reč o kršenjima prava izvan strukture EU. Takođe, ne mislim da je nužno korisno za demokratiju i vladavinu prava u Srbiji ukoliko Srbiju nedvosmisleno podrže države članice EU poput Mađarske, ističe naša sagovornica.

Dajmel konstatuje da je u trenutnim okolnostima „ideja o proširenju EU ponovo gurnuta u stranu, pa, stoga, ne postoji nužna potreba da se kritikuje Beograd“.

– Umesto toga, EU se svađa oko procedure glasanja – da li treba da bude primenjen princip kvalifikovane većine ili „reverzibilne“kvalifikovane većine u slučaju kada se dovode u pitanju kršenja principa vladavine prava u državama članicama EU sa sedmogodišnjim budžetom Unije i „paketom“ za saniranje posledica korone. Dakle, „izvesni“ gospodin“ Orban ili „izvesni“ gospodin Vučić mogu da mirno sede i zadovoljno trljaju ruke.

Upitan kako komentariše činjenicu da osim Izveštaja EK i pojedinih poslanika Evropskog parlamenta, većina zvaničnika EK, naročito onih koji se bave pravosuđem i sličnim temama, maltene nikada ne govori o situaciji u Srbiji, Natan Albahari, internacionalni sekretar Pokreta slobodnih građana, navodi za Danas:

„Srbija nije država članica, pa se mehanizmi vladavine prava EU ne odnose na nju. Stoga, jedini odnos koji vladavina prava u Srbiji ima prema EU je onaj preko kriterijuma iz Kopenhagena i poglavlja 23 i 24. Izveštaj EK, kao i periodični izveštaji o stanju u poglavljima 23 i 24 su ključni za ovaj odnos“.

– S druge strane, za politički odgovor na vladavinu prava u Srbiji je isključivo zadužen Evropski parlament, njegovi poslanici i poslanice, i evropske političke grupe. Sud istorije će reći nešto o onima koji žmure na vladavinu prava u Srbiji, a tu prvenstveno mislim na Evropsku narodnu partiju (EPP). Međutim, odnos koji EU zauzima prema Poljskoj, a potom i Mađarskoj je odličan primer kako će Srbija „proći“ kao država članica. Jasni mehanizmi i korišćenje mehanizama koji nikada pre nisu korišćeni, uključujući uslovljavanje fondova vladavinom prava, jesu posledica odnosa unutar EU, naročito sa pojedinim državama iz Višegradske grupe, objašnjava Albahari.

Najveća „porodica“ stranaka

Evropska narodna stranka je, podsetimo, najveća „porodica“ narodnih, konzervativnih i partija desnog centra na Starom kontinentu. Srpska napredna stranka je pre četiri godine postala pridružena članica EPP-a. Pridruženi članovi imaju ista prava kao punopravni članovi u glasanju na Političkoj skupštini i Kongresu EPP-a, osim u glasanju o pitanjima koja se tiču struktura i politika EU.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.