Država bez evidencije nasilnika

Broj stradalih u porodično-partnerskom kontekstu osvetljava i činjenicu da novi Zakon o sprečavanju nasilja nad ženama nije delotvoran, odnosno da se ne primenjuje. Ipak, prema rečima naših sagovornica, među glavnim problemima u sistemu zaštite žena jesu nepostojanje evidencije slučajeva nasilja, preventivnih mera, ali i neadekvatna procena rizika.

– Mislim da se ne može govoriti samo o nepoštovanju zakona, već više o nepostojanju preventive, nedovoljnoj proceni rizika, ali i o slaboj svesti samih žena i uopšte građana Srbije o nasilju, kaže za Danas Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije. Ona ističe da se akcenat mora staviti na preventivu, na rad sa ženama, na prepoznavanje nasilnika i rad sa njima, kontrolu naoružanja i još niz preventivnih mera.

Vedrana Lacmanović iz Autonomnog ženskog centra takođe problem vidi u neadekvatnoj proceni rizika od nasilja, a „da li se uopšte vrši procena, pitanje je za institucije“.

– Nasilje se ne dešava odjednom, ubistvo je krajnji ishod kontinuiranog nasilja. Prošle godine je u trećini slučajeva ubijenih žena nasilje bilo poznato institucijama – ističe Lacmanović.

Ona napominje da se na svako nasilje mora reagovati i da se u slučaju svakog ubistva „mora ispitati takav ishod i zašto sistem nije uspeo da zaštiti žrtvu“. Međutim, da bi nadležne institucije ispitivale takve propuste, one bi morale da imaju podatke o slučajevima porodičnog nasilja. Iako je po novom zakonu trebalo uspostaviti uvezanu evidenciju koju bi vodili centri za socijalni rad, policija i tužilaštvo, takvog mehanizma još uvek nema, što je, kako kaže Lacmanović, veoma neodgovorno od države. Tako se evidentiranjem slučajeva nasilja i dalje bave isključivo ženska udruženja. Međutim, brojevi ubijenih, do kojih se dolazi kroz praćenje vesti iz medija, zapravo nije realan, kaže Lacmanović, jer se za mnoga ubistva i ne sazna. Postoje slučajevi, naglašava ona, u kojima žrtva porodičnog nasilja podlegne povredama posle nekog vremena, ali se ono ne registruje kao ubistvo.

Deo problema, dodaje Lacmanović, jeste i u kaznenoj politici, u kojoj se minimalnim kaznama šalje poruka da nasilje nije kažnjivo. Jasmina Nikolić, međutim, navodi primere iz statistike koje pokazuju da većinu ubistava žena prati samoubistvo nasilnika.

– To govori da pooštravanje kaznene politike u velikom broju slučajeva nije delotvorno. Naime, ako je nasilnik spreman na samoubistvo, to jasno govori da ne razmišlja o kazni i da ga to ne može sprečiti da izvrši krivično delo. S druge strane, novi zakon je doneo povećanje izricanja hitnih mera, ali postupci i dalje traju dugo, a za to vreme žrtve su uglavnom nezaštićene – kaže Nikolić.

Mediji relativizuju nasilje

Poseban problem predstavlja relativizacija nasilja i svaljivanje krivice na samu žrtvu, u čemu vodeću ulogu igraju mediji, koji u bezočnoj tržišnoj utakmici podilaze stereotipima i predrasudama. Na taj način, kaže Vedrana Lacmanović, žene su obeshrabrene da prijave nasilje, jer se boje da će ih mediji ili okolina smatrati odgovornim. Predrasudama, nažalost, podležu i radnici specijalizovani za rad sa ženama.

– Institucije moraju da veruju ženama i jako je pogubno kada profesionalac postupa prema predrasudama (neretke su izjave „i ja bih je tuko da je meni to uradila).

Slučaj Bekvalac

Povodom poslednjih ubistava žena, ali medijskog izveštavanja o slučaju pevačice Nataše Bekvalac, oglasila se i poverenica Brankica Janković, koja je osudila takav medijski tretman i apelovala na poštovanje Zakona.

– Mora se promeniti diskriminatorni odnos i patrijarhalni stav da je žena vlasništvo muškarca, iz koga proizlaze različiti oblici nasilja. Da bi se ova promena zaista desila, potrebno je da se svi zajedno borimo za razbijanje rodnih stereotipa, a u tom poslu mediji imaju izuzetno važnu ulogu. Poverenica još jednom apeluje na medije da prilikom izveštavanja o nasilju u porodičnim i partnerskim odnosima poštuju profesionalne i etičke standarde, a to uključuje i poštovanje privatnosti i dostojanstva žrtve, njihove dece i porodice, bez obzira da li se radi o javnoj ličnosti ili bilo kom drugom građaninu ove zemlje – kaže Janković u saopštenju.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.