Evropska komisija uspostavila monitoring u slučaju ATP Vojvodine

Jedan od pet najvećih predmeta, po oceni Evropske komisije jedini u kome je oštećen investitor a ne država, i dalje je u raljama političkih pritisaka. To sprečava sudove da donesu odluke u kojima bi za pojedine situacije označili krivca i odredili odštetu. Slučaj koji su na početku pratili gotovo svi mediji, nije izgubio pažnju javnosti, ali zbog uređivačkih politika, veliki broj novinara više ne prisustvuje ročištima, neki od njih tvrde čak i da im urednici tu temu zabranjuju.

Za razliku od medijskih kuća, službe Evropske komisije su, prema izvorima Danasa, pre izvesnog vremena uspostavile monitoring nad ovim predmetom. Kako tvrdi sagovornik našeg lista iz tih krugova, oni ne žele da se mešaju u pojedinačne slučajeve, ali ih prate jer se kroz njih prelamaju sve slabosti srpskog pravosuđa. Posebno se očitavaju razni kanali političkog pritiska i sprega interesa u strukturama vlasti, čega su sudije svesne i što mnoge od njih sprečava da profesionalno odlučuju. To je naročito izraženo u parnicama gde se sudi zbog nastale štete. Naizgled jednostavni predmeti, gde je jasno da Grad Novi Sad nije ispoštovao ugovornu obavezu zbog koje su preduzeća i investitor pretrpeli milionsku štetu, zaglavljeni su u sistemu po nekoliko godina, promenilo se u njima više sudija a da odluka još nije doneta. Zbog toga i zvaničnici EU u susretima sa srpskim vlastima neprestano ističu problem nepoštovanja ugovora i nezaštićene imovine, što je kočnica za uspostavljanje povoljnijeg privrednog ambijenta. I do sudija i tužilaca dopiru ove primedbe Evropske komisije, stručna javnost takođe reaguje, sve češće se javljaju i ljudi iz pravosuđa koji žele da sačuvaju nezavisnost treće grane vlasti.

Podsetimo, Ilija Dević kupio je ATP Vojvodinu 2004. i u prvoj godini ispunio investicioni plan a potom proširio broj međugradskih i međunarodnih linija, kupio novih 30 autobusa na lizing i zaposlio još 200 radnika. Bila je to jedna od retkih privatizacija u kojima novi vlasnik nije otpuštao zaposlene već je odmah širio delatnost. Dve godine kasnije, Dević je sa tadašnjom gradonačelnicom Novog Sada Majom Gojković potpisao ugovor prema kome je on trebalo da izgradi novu međumesnu i međunarodnu autobusku stanicu sa servisom, na placu ATP Vojvodine, a obaveza gradskih vlasti bila je da premeste saobraćaj kako bi nova lokacija mogla da se koristi. Ta obaveza nije proisticala samo iz ugovora sa Devićem, već je bila predviđena i Generalnim planom Novog Sada, s obzirom na to da se stara (i sadašnja) stanica nalazi na ekološki i urbanistički neadekvatnom mestu. Ipak, Grad svoju obavezu nije ispunio, pod pritiskom kreditnih rata ATP Vojvodina je otišla u stečaj, oko 500 zaposlenih na biro rada. Više od deset godina Dević pokušava da zaštiti uloženi kapital, šteta se meri desetinama miliona evra, ali domaće pravosuđe sa tim predmetom još uvek teško izlazi na kraj.

Indikativno je da se u jednom trenutku, nakon bezbroj suđenja i šetanja predmeta od nižeg ka višem sudu, došlo do pravosnažne izvršne presude kojom je Grad trebalo ATP Vojvodini da isplati oko 14 miliona evra ne računajući kamatu, što bi zatvorilo stečaj, poverioci bi bili namireni a preduzeće bi nastavilo sa radom. Država je, međutim, pokrenula reviziju, ugovor Grada sa Devićem proglašen je ništavim a sud je u tom postupku, bez dodatnog veštačenja, utvrdio da je ATP Vojvodina ipak pretrpela štetu i odlučio da ona iznosi oko četiri miliona evra. Taj iznos odnosio se na period manji od pet godina i samo na poslovanje autobuske stanice bez servisa. Sud je u reviziji tada zaključio kako se dosuđenim iznosom zaustavlja krug dalje naplate.

Pravnici i stručna javnost ističu da se na poštovanju obaveza, posebno kada su utvrđene ugovorom, zasniva čitav pravni sistem. To je i osnova društvenog morala, od toga zavisi pravna sigurnost, sva imovinska prava pa i sam pravni poredak. Od toga zavisi i moralni kredibilitet društva. Ako se obaveze ne poštuju, naročito ako ih ne poštuje država, bez obzira o kom nivou vlasti se radi, tada ona sama šalje poruku da nešto ne valja u pravnom sistemu koji je sama kreirala. Kada nastane šteta, uvek se postavlja pitanje ko će je platiti. Po pravilu, štetu plaća onaj ko je kriv, ko nije hteo da ispuni svoju obavezu. Šteta se plaća i u slučaju kada se obaveza proglasi ništavom, samo se u tom slučaju raspravlja ko je koliko kriv za ništavost. Pravnici dalje ukazuju da je osnovna funkcija sudova da štite prava iz ugovora i pitaju koliko hrabrosti i profesionalnog integriteta mora da ima sudija pred kojim stoji odluka da li se država može pozvati na ništavost ugovora u čijem je zaključivanju i sama učestvovala. Pitaju i da li je moguće da država ne izvrši svoju obavezu a da istovremeno ne plati time nastalu štetu.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.