Evropske autokrate više neće biti sigurne

Ipak, naši sagovornici napominju da se i sama EU trenutno suočava sa ozbiljnim teškoćama upravo u domenu vladavine prava, imajući u vidu ponašanje pojedinih država članica, poput Poljske i Mađarske, pa ostaje pitanje u kolikoj meri će imati „odrešene ruke“ da sprovodi u delo novi režim embarga.

Johana Dajmel, nemačka analitičarka za Zapadni Balkan i jugoistočnu Evropu, kaže da je cilj „osnažiti standarde ljudskih prava širom sveta i u neposrednom dvorištu EU“.

– Mehanizmi sankcija koji su usvojeni predstavljaju važnu potporu evropskim vrednostima. Oni jasno pokazuju posvećenost EU unapređenju ljudskih prava, demokratiji, vladavini prava i principima međunarodnog prava na globalnom nivou. Kršenja ljudskih prava o kojima je reč definisana su prilično široko, što, nadajmo se, takođe predstavlja moćan instrument protiv prestupnika koji krijumčare ljude, zloupotrebljavaju slobodu mirnog okupljanja i udruživanja, krše ili zloupotrebljavaju slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu religije ili verovanja. Za razliku od prošlosti, kaznene mere nisu uperene samo protiv država, već i protiv pojedinaca. Autokrate ili diktatori više ne mogu da budu sigurni da će im sredstva koja su preusmerili u države EU ostati dostupna. To u srž pogađa ljude koje vodi glad za vlašću. Činjenica da im više neće biti dozvoljeno da uđu u EU ukoliko im budu nametnute sankcije takođe predstavlja ličnu uvredu za te pojedince. To su „fini“ hirurški zahvati koji bole, poručuje sagovornica Danasa.

Dajmel konstatuje da beloruskom predsedniku Lukašenku ili turskom predsedniku Erdoganu „verovatno neće biti drago zbog ovih novih oruđa EU“.

– Koliko mi je poznato, ideja je da određene sankcije za kršenje ljudskih prava mogu već da se donesu kvalifikovanom većinom država članica EU, a ne jednoglasno. Nažalost, ne mogu da pronađem bilo kakvu informaciju o većini glasova koja će na kraju biti potrebna. Ipak, čini mi se da nije izvesno da će sve države EU pristati na princip kvalifikovane većine. Nekoliko država članica strahuje od gubitka uticaja ukoliko bude ukinut princip jednoglasnog donošenja odluka, precizira Johana Dajmel.

Erki Bahovski, estonski spoljnopolitički novinar i urednik, ukazuje za Danas da je „pomalo skeptičan“ u vezi sa odlukom EU.

– EU proglašava sebe zaštitnikom ljudskih prava širom planete, ali, istovremeno, nije u stanju da usvoji novi budžet zbog Mađarske i Poljske jer se ove države opiru povezivanjem budžeta sa poštovanjem vladavine prava. Stoga, EU ne može da garantuje da će se ljudska prava poštovati unutar njenih granica. Kako onda EU može da štiti ljudska prava širom sveta? To je veoma koristan odgovor i za one države koje EU optužuje za kršenje ljudskih prava, i te zemlje mogu da navedu kao primer Poljsku i Mađarsku. Istovremeno, nadam se da će takva mera pomoći da se „sruši“ Lukašenkov režim u Belorusiji, ali, ponovo ne možemo da izbegnemo licemerje – Poljska je jedan od najvećih kritičara Belorusije, optužujući Lukašenka za kršenje vladavine prava, dok, u isti mah, Poljsku kritikuje Evropska komisija, korišćenjem iste retorike. Da budemo iskreni, situacija u Poljskoj je, naravno, bolja – ljudi se ne prebijaju na ulicama niti se hapse, ali govorim o retorici. Rusija je ovde, takođe, veliki znak pitanja. Kao što svi znamo, mnogi evropski lideri govore o potrebi započinjanja novog dijaloga sa Rusijom, ali svi znaju da je situacija u vezi sa ljudskim pravima tamo veoma loša. Stoga, šta EU namerava da učini? Isto se može reći i za Kinu, naglašava Bahovski.

Procedura za sankcionisanje

Odluka i regulativa globalnog režima sankcija omogućiće EU da sankcioniše „fizička i pravna lica i entitete, bez obzira da li je reč o vladinim ili nevladinim akterima, ako su odgovorni, umešani ili povezani sa ozbiljnim kršenjem i zloupotrebama ljudskih prava širom sveta“, saopštio je Savet EU, a prenela agencija Beta. Novim instrumentom EU kao mere kažnjava previđene su zabrana putovanja i zamrzavanje imovine i za pojedince i za pravna lica. Uz to, osobama i entitetima iz zemalja EU biće zabranjeno da, direktno ili indirektno, finansiraju subjekte pod sankcijama. Usvojeni okvir za ciljane kaznene mere odnosiće se na dela kao što su genocid, zločin protiv čovečnosti i druga ozbiljna kršenja i zloupotrebe ljudskih prava, kao što su tortura, robovlasništvo, vansudske egzekucije ili proizvoljno hapšenje i pritvor, piše u saopštenju. Pod režim sankcija, kako se navodi, mogu da potpadnu i druga kršenja ljudskih prava ako su široko rasprostranjena, sistematska ili na drugi način daju povod za ozbiljnu zabrinutost u kontekstu definisanih ciljeva zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU. Savet EU biće zadužen da na predlog neke zemlje članice ili visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost sastavi, preispituje i odobri listu sankcija.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.