Fon Kramon Taubadel: Srbija ima iste ekološke obaveze kao članice Unije

Osnovni princip pristupnih pregovora jeste da države moraju da potpuno prenesu i usvoje pravila EU do vremena pridruživanja, kaže za Danas Viola fon Kramon Taubadel, poslanica nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu, upitana da li se nedavno usvojena odluka Unije da do 2030. smanji emisije štetnih gasova za najmanje 55 odsto u odnosu na nivoe iz devedesetih godina na bilo koji način odnosi i na našu zemlju.

Evroposlanica napominje da „ipak, prelazne mere i prelazni periodi mogu da budu određeni pod izvesnim uslovima i tokom ograničenog vremena – naročito u domenima gde su neophodne krupne investicije“.

– Za neophodno sprovođenje mera EU obezbeđuje finansijsku podršku, na primer, putem pretpristupne pomoći. U prošlosti, neprestano sam naglašavala u različitim prilikama, uključujući prošle godine u Srbiji, da ambiciozni ciljevi na nivou EU mogu da budu ostvareni ukoliko aktivno uključimo naše susedstvo, i, naravno, pogotovo države kandidate. To se takođe odnosi na mere zaštite klime, ukazuje Fon Kramon Taubadel.

Govoreći na istu temu, Nataša Đereg, koordinatorka Radne grupe za Poglavlje 27 (životna sredina i klimatske promene) Nacionalnog konventa o EU, ističe za Danas da je novi cilj EU da smanji emisije GHG (gasovi sa efektom staklene bašte, prim. novinarke) za makar 55 odsto do 2030. godine, u poređenju sa nivoima iz devedesetih godina 20. veka, „kako je poručila predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, cilj koji se odnosi i za zemlje Zapadnog Balkana, jer je ovaj region deo Evrope“.

– Od Srbije, koja je kandidat za članstvo u EU se naročito očekuje da u svoje nacionalne planove ugradi taj cilj, kao što su Nacionalni klimatski i energetski plan, koji je trenutno u izradi i ažurirani nacionalno nameravani doprinos prema Pariskom sporazumu. To će biti jedan od ključnih pokazatelja privrženosti budućnosti u EU. Srbija, podsetimo se, trenutno ima cilj smanjenja štetnih gasova za 9,8 odsto do 2030, što nikako nije dovoljno ambiciozno, a s obzirom na karbonsku taksu koja nas očekuje, ovo mora biti ozbiljno upozorenje donosiocima odluka da su dalja ulaganja u ugalj potpuno u suprotnosti sa klimatskim ciljevima, sa veoma visokim budućim troškovima kako za karbonsku taksu tako i za skrivene troškove za zdravlje stanovništva, naglašava Đereg.

Portal Euronjuz na engleskom jeziku preneo je da su lideri EU i Evropski parlament postigli sporazum o „karbon neutralnoj Uniji“ do 2050. i pomenutom smanjenju emisije štetnih gasova do 2030.

Tim povodom Žoao Pedro Matos Fernandes, ministar ekologije Portugala, države koja predsedava EU, izjavio je:“Veoma smo srećni zbog provizornog ugovora koji smo postigli“. Kako je istakao, „evropski klimatski zakon je zakon svih zakona“, koji uspostavlja okvir za klimatska pravila EU u narednih 30 godina.

Centralno mesto vladavine prava

Vladavina prava i principi osnovnih ljudskih prava imaju centralno mesto u zaštiti životne sredine i održivog razvoja, jer obezbeđuju osnove za unapređenje ekološke politike, poručili su učesnici ovonedeljne onlajn debate „Ekologija i vladavina prava“. Taj skup organizovali su Fondacija Hajnrih Bel i beogradska Kancelarija Saveta Evrope.

„Mere, nakon što budu usvojene, moraju da budu primenjene, a potom poštovane, kako bi se ostvarili željeni rezultati, što je u skladu sa vladavinom prava… Međunarodne konvencije, direktive i pravila EU, nacionalni zakoni, regulative i ostala pravila jesu najvažniji instrumenti za pretvaranje načela u delo. Akcije imaju smisla samo ako su efikasne“, ocenila je na diskusiji Ana Bareira Lopez, direktorka i pravnica iz madridskog Međunarodnog instituta za pravo i životnu sredinu.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.