Glavni izazov EU ozakonjenje autokratskih režima

Jedan od ciljeva spoljne politike EU jeste unapređenje demokratije, vladavine prava, kao i poštovanje ljudskih prava i sloboda, navodi se u dokumentu koji je Evropski savet usvojio ove sedmice.

Kako se naglašava, glavni izazovi su „podrivanje demokratskih procesa i institucija“, uključujući pokušaje da se „legitimizuju autokratski režimi, produže mandati predsednika“, uplitanje u rad pravosuđa, smanjenje slobode medija, ograničenje zakonskog i političkog prostora za opozicione partije, te smanjenje transparentnosti demokratskog procesa, što podrazumeva i podatke o finansiranju političkih kampanja.

Zvanični Brisel ukazuje na „nizak nivo“ poverenja građana u institucije i političare, kao posledicu „sve većih društvenih i ekonomskih nejednakosti i korupcije“.

Istovremeno, napominje se da se civilno društvo suočava sa pritiscima, uključujući borce za ljudska prava i demokratiju, nezavisne medije, „putem nasilja, progona i zastrašivanja, te smanjenog finansiranja“.

Na „listi“ izazova nalazi se i „manipulacija posredstvom onlajn tehnologija“. U tom kontekstu, naglašava se da su česti slučajevi „kampanja dezinformisanja, govora mržnje, kršenje prava građana narušavanjem njihove privatnosti, nedovoljna kontrola finansiranja političkih kampanja“.

EU se, između ostalog, obavezuje da će se boriti protiv neravnopravnosti, uključujući zalaganje za veće učešće žena i mladih u segmentima koji su važni za „javni i politički život“, osnaživanje kapaciteta parlamenata, „na nepristrasan način“ – kako bi „parlamenti odigrali značajnu ulogu u demokratizaciji društva“.

Takođe, poručuje se da će se posebna pažnja posvetiti podršci civilnom društvu, uključujući bezbednost novinara, te isticanju potrebe da se „razdvoje grane vlasti“.

U dokumentu koji je usvojio Evropski savet navodi se i značaj poboljšanja „kredibiliteta izbornog procesa“, što podrazumeva pojačano angažovanje OEBS-a u kontroli glasačkog procesa i saradnju sa ostalim međunarodnim organizacijama.

Na kraju, ističe se da je potrebno „brzo reagovati“ na slučajeve zloupotrebe demokratije, uključujući i finansijske kazne.

Erki Bahovski, bivši zvaničnik Evropske komisije i spoljnopolitički novinar iz Estonije, ocenjuje za Danas da navedeni zaključci o demokratiji „nisu veoma značajni, budući da je EU usvajala slične dokumente i u prošlosti, a nastaviće da to čini i u budućnosti“.

– Ono što je zaista važno jesu istinski koraci koje će EU preduzeti da „proširi“ i zaštiti demokratiju širom sveta, a to se ne čini u dovoljnoj meri. Na primer, Francuska se protivi otvaranju pristupnih pregovora Severnoj Makedoniji i Albaniji, iako bi „zeleno svetlo“ predstavljalo ohrabrujući znak za proevropske snage u tim državama i unapredilo demokratiju. Ipak, najveći problem je situacija u istočnoj Ukrajini, gde je ubijeno gotovo 13.000 ljudi od početka rata 2014. godine, a EU i dalje želi dijalog sa Rusijom i priča o takozvanoj „Štajnmajerovoj“ formuli, čime se, zapravo, opravdava rusko zveckanje oružjem i okupacije Ukrajine. Kako neko može da veruje u zaštitu demokratskih vrednosti, imajući u vidu ono što se dešava u istočnoj Ukrajini? Izvinjavam se na oštrom rečniku, ali dokument Evropskog saveta je prepun „praznih reči“, smatra naš sagovornik.

Odobreno imenovanje Koveši

Evropski savet je ove sedmice odobrio imenovanje Rumunke Laure Kodrute Koveši za prvu evropsku javnu tužiteljku. Da bi ona stupila na dužnost, potrebno je da izbor potvrdi i Evropski parlament, ali veruje se da će se to uskoro dogoditi. Podsetimo, zvanični Bukurešt se mesecima protivio imenovanju Koveši jer pojedini uticajni rumunski političari smatraju da je ona kada je bila na funkciji državne tužiteljke u matičnoj državi „sprovodila lov na veštice“, pokretanjem postupaka protiv narodnih poslanika i ostalih zvaničnika.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.