Građani apatični zbog neispunjenih obećanja o reformama

Naši sagovornici smatraju da su građani u našoj državi „apatični“ i razočarani, pre svega zbog neispunjenih obećanja vlasti u vezi sa nezavisnošću pravosuđa, a takav osećaj osnažen je „kontrolisanim informacijama“ koje servira većina medija.

Naim Leo Beširi, izvršni direktor Instituta za evropske poslove, konstatuje da o reformi pravosuđa govorimo više od 20 godina, dok se reforma deklarativno sprovodi bar 12.

– Zajedničko svim reformama je političko određivanje ko je podoban, a ko nepodoban da obavlja sudijsku funkciju. U prethodnoj vladajućoj konstelaciji, demokrate su se zanele kada su iz Brisela dobile namig da razreše i ponovo imenuju sudije. Tada su se okuražili da se mogu rešiti ne samo onih sudija koji nisu čestiti da obavljaju funkciju, već i politički nepodobnih. Već osam godina, naprednjaci nastavljaju politiku držanja čvrste šape nad pravosuđem čineći ga skoro potpuno zavisnim od političke volje. Sudije koje su zadržale funkcije tako što su napori prethodne reforme anulirani od strane naprednjaka, dužni su vladajućoj eliti i sami ne žele reforme. A reforme koje pre svega traže građani, a onda i EU sporo se sprovode. Promena Ustava koja bi garantovala veću nezavisnost pravosuđa odlaže se već tri godine. Nema više ko da protestuje. Vladajuća elita je u poslednjih osam godina ignorisala sve proteste, od Savamale, krvavih košulja do Jedan od pet miliona, kaže naš sagovornik.

Prema Beširijevom mišljenju, da se „građanima zgade protesti“ potrudila se i opozicija tako što je građanske proteste preuzela kao svoje pod izgovorom finansiranja.

– Svi protesti u poslednjih osam godina suočili se sa istom sudbinom, nestali su. Tri razloga dominiraju: organizatori nisu uspeli da poentiraju u ključnim trenucima, deo opozicije je preuzeo upravljanje protestom ili je udruženje građana dobilo političke apetite. U sva tri slučaja, građani bivaju razočarani i žele da se distanciraju. Protest zbog rušenja u Savamali potpuno je ugašen kada se udruženje Ne davimo Beograd angažovalo na izborima za grad Beograd, krvave košulje, a onda Jedan od pet miliona kada su se na čelu našli Obradović i Đilas. Postavlja se pitanje ne samo ko može da mobiliše građane nego i oko čega, pravosuđe nije tema. I pored svih izazova, pogrešna je pretpostavka da naše društvo želi da bude zasnovano na pravilima. Predugo funkcionišemo u sistemu gde je važnije koga znaš, nego šta znaš. Važnije je imati vezu nego pratiti zakonsku proceduru. U takvom sistemu građani i privreda su naučili da funkcionišu, tvrdi on.

Sagovornik Danasa ukazuje da, s druge strane, samo pravosuđe nije previše glasno u nameri da se otrgne političkoj kontroli.

– U Poljskoj su se prvo sudije pobunile zbog političkog pritiska i izašle su u javnost tražeći podršku, i dobili su je od stotine hiljada građana. U Rumuniji su tužioci zahtevali da političari prestanu sa pritiscima i dobili ogromnu podršku javnosti. U Srbiji vlada konformizam u sistemu, a građani su razočarani neispunjenim obećanjima i osećajem teške apatije. Istorija nas je naučila da sistem u kome zavlada potpuna apatija, na kraju se potpuno gasi, a društva nestaju. Nadam se da će se pronaći hrabrost kod članova sistema da istupe u javnost i garantujem da će dobiti podršku građana, zaključuje Beširi.

Bojan Pajtić, bivši predsednik DS i predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, kaže za Danas da su vladavina prava i podela vlasti su temelji svake moderne, uređene države.

– Prema istraživanjima javnog mnjenja, više od dve trećine građana Srbije misle da je demokratija suvišna i da država treba da bude oličena u jednoj autoritarnoj, političkoj ličnosti, koja je celoj naciji svojevrsni pater familias. Režim i ogromna većina medija uporno neguju tu pogrešnu predstavu kod birača. Većina ljudi u Srbiji ne shvata da su oni, kao građani, nosioci suvereniteta, a ne nekakvi Vučići ili Miloševići. Da su oni gospodari nosiocima funkcija, a ne obrnuto. Sazrevanje građanske svesti je osnovni preduslov šireg bunta čiji bi cilj bio jačanje pravne države, uspostavljanje podele vlasti i demokratizacija društva, ocenjuje Pajtić.

„Građanski marš“

Prema izveštajima agencija, više hiljada građana učestvovalo je nedavno na protestnom maršu u organizaciji vladajućeg SDSM za „snažno, nezavisno i profesionalno tužilaštvo i sudstvo“ u Severnoj Makedoniji. Tu protestnu šetnju centralnim ulicama Skoplja nazvanu „Građanski marš – koračamo za pravdu“ predvodio je lider SDSM i bivši premijer Severne Makedonije Zoran Zaev u društvu poslanika vladajuće partije. Protesti protiv zloupotreba vladavine prava, podsetimo, održani su u protekle dve godine i u Rumuniji, Češkoj i Poljskoj.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.