I sudije krše zakon

Uz neka imena navodi se da to što nema evidentirane imovine, ne znači da prijava nije predata, negde dokument koji je upisan ne može da se otvori, a ima funkcionera koji godinama ne inoviraju svoja primanja iako su u međuvremenu promenili niz zaduženja. Za ozbiljno zaključivanje ili istraživanje dostupni podaci nisu dovoljni. Ipak, i takvi kakvi jesu, uz sva ograničenja očigledno zastarelog softvera i nedovoljno ažurnog prijavljivanja, mogu da ilustruju sliku o odgovornosti, ali i zaradama domaćih zvaničnika i predstavnika vlasti.

Možda je najilustrativniji primer kratka i nesveobuhvatna analiza prijava koje podnose sudije, pre svega oni u višim sudovima. A osnovni utisak je da sudije zaboravljaju zakonsku obavezu da svaku promenu zarade treba da prijave Agenciji, pa se često događa da se nalaze na spisku nekog od viših sudova a da u bazi Agencije još uvek kao najsvežija stoji prijava primanja sa starog radnog mesta.

Zanimljiva je i raznolikost u primanjima čak i među sudijama u istom sudu. Najdrastičnije razlike su među deliocima pravde u Vrhovnom kasacionom sudu, gde se raspon plata, prema podacima koji su mogli da se otvore, kreće od 201.000 do 300.000, 380.000 pa čak i 430.000 dinara. U prvom slučaju, reč je o osnovnoj zaradi, dok se maksimalna plata „nazidala“ kroz razne dodatke, od plaćene stanarine, po pravilu oko 300 evra, naknade za odvojen život, do redovnog honorara za rad u pravosudnoj akademiji, nekoj drugoj instituciji ili vladinoj komisiji. I u tom sudu ima prijava koje se nisu inovirale posle prve, podnete recimo 2010. godine, dok svega nekoliko sudija svake godine dostavlja popunjen obrazac.

Kod sudija Ustavnog suda uglavnom nema velike razlike u primanjima, ona se kreću od 240.000 do 350.000 dinara. To nije preterano čudno jer njima nije dozvoljeno da rade druge poslove osim profesure ukoliko su iz tog sektora izabrani. Ali i tu ima onih koji su zaboravili da promene podatke, pa su neke od prijava podnete pre nekoliko godina. Ima i slučaja da prijava imovine i prihoda sudije potiče još iz 2014. iako je u to vreme radio u drugom sudu i imao znatno nižu zaradu od one koja se prima u Ustavnom sudu. Ta zaboravnost mnogo je češća, međutim, kod sudija u apelacionim sudovima, pa se tu očitavaju prijave podnete i pre deset godina, iz vremena kada je sudija radio u nižem sudu.

Ipak, od svih anomalija, stručnu javnost najviše zanimaju razlike u platama. Negde su, tvrde stručnjaci, one prirodne, jer potiču od složenosti predmeta za koje su pojedine sudije zadužene, pa su u višim sudovima bolje plaćeni oni koji primaju slučajeve iz specijalnih sudova. Nisu sporne ni nadoknade za stanovanje i odvojen život, jer su regulisane po zakonu. Pažnja je najviše usmerena na dodatke koji se primaju iz rada u raznim vladinim telima ili komisijama, pa se neretko spekuliše da ti dodaci, odnosno mesta koja ih proizvode, predstavljaju nagradu od vlasti za sudije koji su na podoban način rešili neki predmet.

– Ja baš tako ne bih mogao da kažem, ali da postoji neki vid nejasnoće u kriterijumima za odabir, na primer, predavača ili ispitivača na Pravosudnoj akademiji ili nekim drugim institutima, to je činjenica. Po pravilu, takva mesta trebalo bi da budu priznanje za predan rad, visoku stručnost i profesionalnost, ali nije uvek tako. Evidentno je i da kada dođe do nekih tektonskih promena vlasti, vrši se na nekim pozicijama novi izbor, postavljaju novi ljudi i često se ispostavi da su na neki način bliski novoj vladajućoj partiji. Ipak, ne uvek i ne svi, jer ima i dosta primera da su zaista stručni ljudi imenovani – kaže za Pravo Danas Dušan Slijepčević, advokat i član Saveta za borbu protiv korupcije, i dodaje da se takve anomalije mogu ispraviti jedino kroz nezavisno sudstvo, a ono to ne može biti sve dok se ne obezbedi nezavisan budžet za funkcionisanje pravosuđa.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.