Ignjatović: Ekstremnoj desnici vrata otvorila desnica na vlasti

Evropa je propustila da na vreme vidi ono što se moglo videti kao narastajuća pretnja.

Ekstremnoj desnici vrata je otvorila desnica na vlasti koja nije rešavala probleme, ali i druge političke opcije koje nisu ponudile alternative svim negativnim aspektima militarizma, neoliberalne ekonomije, narastajućim društvenim, ekološkim i drugim problemima, navodi za Danas Tanja Ignjatović, programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra, komentarišući najnoviji izveštaj ECRI u kojem se ukazuje na „alarmantne trendove pojačanog uticaja ultranacionalističke i ksenofobne politike širom Evrope“.

Naša sagovornica konstatuje da je „nemogućnost nadležnih da nađu odgovarajuća i dugoročnija rešenja za mir, migrantsku krizu, terorističke napade, pojačala ekstremistički odgovor“.

– Nezadovoljstvo, strah, siromaštvo olakšavaju okretanje ljudi protiv drugih, koji postaju „krivci“ za sve. To smo imali nebrojeno puta kroz istoriju. Svedoci smo takve politike i u bližoj vlastitoj istoriji. Proizvodnja neprijatelja je aktuelna i danas – okreću nas protiv Albanaca, Bošnjaka, Hrvata, Crnogoraca… nema javne osude govora mržnje – naprotiv, svaki dan je prisutna u izjavama najviših funkcionera. Šire se neutemeljene informacije o kriminalu migranata. Dozvoljava se „narodnim patrolama“ da zastrašuju i prete migrantima, to snimaju i distribuiraju, a nema hitre reakcije nadležnih organa. Isto smo gledali kada je „SrBska čast“ ulazila u romsko nasilje da „sprovodi red“. Retko čujemo šta je preduzeto i šta su posledice takvog ponašanja, poručuje Ignjatović.

Sagovornica Danasa napominje da društvene mreže mogu da olakšaju povezivanje pojedinaca ekstremista.

– Brzina prenosa informacija i fasciniranost ekstremnim olakšavaju podsticanje mržnje, širenje teorija zavere, stvaranje atmosfere ugroženosti i straha kod ljudi, što povratno pojačava mržnju prema drugima. Podsetila bih i na to da su sve prisutniji i ultrakonzervativni pokreti snažno usmereni protiv koncepta ljudskih prava, posebno prava žena. I Srbija je u izveštaju UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije upozorena na narastajući antirodni, mizogini govor, ali i na ugrožavanje slobode govora, okupljanja i bezbednosti aktivistkinja za ljudska prava, zastrašivanjem i napadima koji ostaju nesankcionisani, naglašava Ignjatović.

Kako je prenela agencija Beta, u izveštaju ECRI se ukazuje na govor mržnje u društvenim medijima, rasprostranjen antisemitizam i mržnju usmerenu na muslimane kao sve neprijateljskije okruženje za nevladine organizacije koje rade sa osetljivim grupama.

– Evropa je suočena sa šokantnom realnošću: antisemitski, antimuslimanski i drugi rasistički zločini mržnje rastu alarmantnom stopom, a najnoviji primer je ekstremistički napad u Hanauu u Nemačkoj u kome je devet ljudi ubijeno a nekoliko je ranjeno. Takva strašna dela često se podstiču otrovnim rečima i teorijama zavere raširenim preko društvenih mreža i interneta, rekla je generalna sekretarka Saveta Evrope Marija Pejčinović Burić. Ona je istakla da mora da se zaustavi širenje retorike rasističkih ekstremista koja „udara u samo srce demokratija“, i da zemlje članice SE moraju da rade zajedno u bobi protiv rastuće desničarske pretnje, uključujući saradnju sa ECRI-jem i primenu njegovih preporuka.

U izveštaju ECRI precizira se da su mete dugogodišnjih predrasuda diskriminacije, ksenofobne retorike i nasilja muslimani, Jevreji, Romi i Afroamerikanci. Ksenofobni nacionalizam i dalje prikazuje islam kao religiju stranu nacionalnoj kulturi i identitetu mnogih zemalja članica, a antimuslimanska retorika čini da su muslimani koji nose odlike svoje vere mnogo osetljiviji dok razni oblici diskriminacije još pogoršavaju situaciju posebno za žene muslimanke.

Ukazuje se da je poraslo nasilje u ekstremnom obliku protiv Jevreja i jevrejskih institucija, a takođe su izazovi rasizam protiv crnaca i socijalna marginalizacija Roma. Kada je reč o jednakosti LGBTI populacije, mnoge zemlje su preduzele dalje akcije u tom smeru dok su druge krenule u suprotnom pravcu i LGBTI osobe i dalje su suočene sa uznemiravanjem, pretnjama i nasiljem, navodi se u izveštaju.

Rast popularnosti ultranacionalističkih stranaka

ECRI navodi da je porasla popularnost ultranacionalističkih stranaka u nekim zemljama, što se vidi na izborima za Evropski parlament i nekoliko nacionalnih parlamenata, ali da nije dovoljno samo konstatovati povećan broj mesta osvojenih na parlamentarnim izborima. ECRI navodi da je uočljivo da raste broj glavnih političkih stranaka koje usvajaju restriktivne politike prema migraciji i integraciji koje su ranije bile povezane sa desničarskim strankama.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.