Imenice ženskog roda vode poreklo iz praslovenskog jezika

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Alfa BK fakultet?
   Karići i njihovi kadrovi, nema šta, ubedljivo zvuči.

2. G-đa Tomić je u tekstu upotrebila reč „vukovac“. Nisam razumeo da se radi o muškarcu, već o licu koje je nosilc Vukove diplome, a koje može biti oba pola. Kako bi izgledala rodno ravnopravna reč za vukovca? Ne mnogo lepo!
   Najveći broj imenica za zanimanja, iako su gramatički muškog roda, mogu da se koriste i za zanimanja žena ili dece ili polno neopredeljenih, a da niko ne bude uskraćen za bilo koje pravo. Inače, srpski jezik ima velike šanse da postane sprdačina.

3. Odličan tekst!

4. Tema je kompleksna, a, kako je to kod nas već uobičajeno, uzrokuje maksimalnu polarizaciju stavova. Jezik treba unapređivati, ali bez preteranog pritiska. Srpski jezik je bogat, pruža puno mogućnosti, ali, kao i drugi jezici, nije savršen. Mota mi se po glavi mnogo toga. Recimo, kako bi glasio ženski rod od „ubica“. Ili, zašto Englezima ne smeta što nemaju žensku imenicu od „koza“, pa im ne smeta preterano. Ili, koliko je smešno kada čujem od stranaca obavezno „he-she“ na predavanjima, na primer. Možda malo strpljenja nije na odmet. „Učiteljica“ je baš lep primer. A da je više žena-drvoseča, i za njih bi se, verovatno, našla pogodna imenica.

5. Ljudi, imenice kojima se nazivaju sve nauke i većina profesija su ženskog roda. Ajde sad da tražimo da se za muškarce naprave verzije u muškom rodu

6. Политикантски!

7. Odlican tekst!

8. Ipak, utisak je da je ovo silovanje srpskog jezika. Uostalom, netačno zvuči da imenice u ženskom rodu potiču iz praslovenskog. Pošto jezik evoluira, imenice u muškom rodu ne i označavaju tu osobu kao muškarca, osim par izuzetaka; pijanistkinja, slikarka, pesnikinja, a i neke kolokvijalne poput doktorka, recimo.

9. Vukovci/vukovkinje?
   Vukovci/vukovice?
   Tu je autorka propustila da „inkluzivno napiše“.
   I, ako na kraju treba da vidimo, kako kaže – ljude, a ne muškarce i žene, zašto insistiranje na razdvajanju muških i ženskih naziva. Kako to utiče na brisanje rodnih granica.
   Mnogo su šuplji ovi kvaziborci.

10. Ciljno menjanje i kvarenje našeg jezika i dalje ide iz istog centra. Potcenjuju i dalje Srbe, taj stari narod koji ponovo ima uzdizanje. Postoje Srbi kojima su znanja o pravim vrednostima “ugrađene” i pobeđuju.

11. Tradicionalno, čim se sa nečim ne slažeš odmah si populista, fašista, pećinski čovek… Izgleda da samo „mainstream“ persone imaju pravo na svoje mišljenje i estetski sud, a svi ostali su muške šovinističke svinje makar bile i žene.

12. Sjajan tekst. Posvećeno razjašnjavajići. Hvala autorki Svetlani i listu Danas za ovakvu vrstu prosvetljenja.
    Za sve okorele tradicionaliste i protivnike promene jezika kao „žive stvari“, samo konstatacija da ako ne postoji „borkinja, poanalogiji ne postoji ni „Srpkinja“.