Institucije i mediji obavezni da koriste rodno senzitivan jezik

Novine u ovom zakonu se načelno odnose na oštrije sankcije kojima se naglašavaju obaveze prema već postojećim odredbama, a ono što prvi put zakon uspostavlja kao obavezu jeste upotreba rodno osetljivog jezika u službenoj komunikaciji.

– Do sada smo imali samo mišljenja ili preporuke pojedinih tela poput Zaštitnika građana, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Koordinacionog tela. Prvi put se sada rodno senzitivni jezik propisuje zakonom, a obaveza se odnosi na državne i obrazovne institucije, kao i na medije – kaže za Danas Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka, koja je učestvovala u izradi teksta zakona.

Ona ističe da se rodno osetljiv jezik ne odnosi samo na upotrebu gramatičkog ženskog roda, nego i na druga jezička sredstva kojima se promoviše ravnopravnost žena i muškaraca.

Kako se navodi u tekstu nacrta, rodno osetljiv jezik je i „sredstvo kojim se utiče na svest onih koji se tim jezikom služe u pravcu ostvarivanja ravnopravnosti, uključujući promene mišljenja, stavova i ponašanja u okviru jezika kojim se služe u ličnom i profesionalnom životu“.

Zakon jasno definiše pol kao „biološku karakteristiku na osnovu koje se ljudi dele na žene i muškarce“, i rod kao „društveno određene uloge, ponašanja, aktivnosti i atribute, koje određeno društvo smatra prikladnim za žene i muškarce“.

Ovim zakonom, kaže Mršević, ne zalazi se u biološke razlike, već rodne, zbog čega se i zove Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Iako nam je rod kao društvena kategorija odavno poznat, ovo je novina u našem zakonodavstvu.

– Prosto se interveniše u društvene odnose, šta su poželjne uloge, šta je poželjan izgled, šta su odnosi na radu, u obrazovanju, sportu, dakle rodni odnosi koji se egalizuju – navodi Mršević.

Još jedna novina koju pominje naša sagovornica odnosi se na uspostavljanje sistema mehanizama za rodnu ravnopravnost. Kako objašnjava, svaki put kad se posle izbora donosi zakon o ministarstvima nije sigurno da li će taj zakon da predvidi i poslove rodne ravnopravnosti u okviru nekog tela. Sada to neće više zavisiti od zakona, jer je predviđen mehanizam za rodnu ravnopravnost na svim nivoima vlasti.

Zakon obuhvata i problem rodno zasnovanog nasilja, zatim marginalizovane grupe, sektor socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanje i sredstva javnog informisanja, kao i tržište rada. Poslodavci i u privatnom i u državnom sektoru, recimo, imaće obavezu da svojim zaposlenima obezbede stručno usavršavanje, uz uvažavanje njihovih porodičnih obaveza, ali i da ih obaveštava „najmanje jednom godišnje“ o položaju zaposlenih žena i muškaraca i njihovoj zastupljenosti na različitim nivoima organizacije, i informišu o zaradama zaposlenih iskazanih prema polu.

Kaznene odredbe

Kaznene mere Zakona o rodnoj ravnopravnosti odnosiće se na prekršaje organa javne vlasti, poslodavaca, osiguravajućih društava, medija, političkih stranaka, sindikalnih udruženja. Shodno odredbi koja bude prekršena, kazne će se kretati od 50.000 do 2.000.000 dinara, odnosno 5.000 do 150.000 dinara.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.