Izmene zakona otvaraju prostor za zloupotrebe

Kako je u dopisu Ministarstvu navedeno, minimalni zakonski rok od 20 dana za raspravu nije dovoljan, kako bi se svi zainteresovani akteri uključili i kako bi se našlo adekvatno rešenje za neke sporne formulacije pojedinih tačaka, koje, po mišljenju pravnika, mogu da otvore prostor zloupotrebi.

„Sam Nacrt trebalo bi da se bavi poboljšanjem krivičnopravne zaštite novinara, kao i drugih lica koja objave informaciju ili mišljenje od javnog značaja. Obrazloženje Nacrta ukazuje da Krivični zakonik već sada pruža pojačanu krivičnopravnu zaštitu novinarima, ali da je realnost pokazala da su se krivično pravo i pravosuđe u odnosu na neke slučajeve pokazali kao nedovoljno efikasni. Imajući u vidu značaj predviđenih izmena, smatramo da je neophodno produžiti javnu raspravu kako bi se na adekvatan način uključili svi zainteresovani akteri i ukazali na prednosti i mane predloženih izmena. (…) Budući da nacrt predmetnog zakona uređuje oblast koja je od suštinske važnosti za vladavinu prava i preduslov (za pristupanje Srbije EU), mišljenja smo da Nacrt u trenutnoj verziji izaziva nedoumice, i da postoji potreba da se postojeći predlozi unaprede“, navedeno je u zahtevu upućenom prošle nedelje nadležnom Ministarstvu, uz koji je JUKOM istoj instituciji u petak prosledio i komentar tog zahteva.

Milan Filipović, pravni savetnik Jukoma, saglasan je sa konstatacijom da je rok od 20 dana veoma kratak za izmenu materijalnog krivičnog prava, u delovima kojima bi se pojačala zaštita novinara, kao lica koja obavljaju poslove od javnog značaja.

– Novinari trpe pretnje i uvrede i nemaju adekvatan mehanizam zaštite na raspolaganju. Ovo vreme je zaista kratko, početak javne rasprave nije objavljen u medijima i javnost Srbije nije imala dovoljno vremena da se sa Nacrtom upozna, a samim tim ni da dostavi eventualne predloge u formi konkretnih izmena u članovima čije izmene su predviđene Nacrtom. A istovremeno imamo više zakona na tapetu, u skupštinskoj raspravi je Zakon o zaštitniku građana, imamo situaciju da nas država bukvalno zasipa različitim javnim raspravama, ne reklamira ih i ako uhvatite na vreme uhvatite, ako ne, to samo prođe. Zbog toga se dešava da mnogo toga prođe ispod radara, kao primera radi, Zakon o unutrašnjim poslovima. S druge strane, same rasprave nisu organizovane adekvatno, posebno u vreme kovida, često su onlajn, samo se šalju komentari, a to može da se organizuje na mnogo kvalitetniji način. Jer je bitno da to ne bude samo pro-forme, nego da zaista Ministarstvo te komentare sagleda, možda i da ih odbije, ali da to obrazloži, objašnjava Filipović.

On dodaje da se često na rasprave ubacuju određena udruženja, grupe ljudi, koji svakako imaju pravo da kažu svoje mišljenje, ali su tu samo sa ciljem da oduzimaju vreme ljudima koji imaju konkretne predloge da iznesu. Filipović dodaje da predložene izmene duboko zadiru u pravo na slobodu izražavanja, regulisano kako Ustavom Republike Srbije, tako i Evropskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

– Budući da se radi o ograničenju osnovnog ljudskog prava, smatramo da ovakva vrsta ograničenja zahteva javnu raspravu koja će obuhvatiti širok krug profesionalaca u ovoj oblasti – advokate, javne tužioce, sudije, novinare, ali i sve građane Srbije koji bi izvesno bili pogođeni ovom izmenom, dodaje Filipović. On naglašava i da su izmene nacrta moguće i u drugim fazama donošenja pravnog akta, ali da je ovo pokušaj da se neke greške isprave u samom startu, jer je kasnije sve teže.

– U aktuelnom Nacrtu, određene odredbe su nedovoljno dobro formulisane, te mogu lako da se od zaštite novinara pretvore u potencijalnu alatku za njihov progon, a klasičan primer je član 149. koji je pod izmenom, navodi Filipović.

– Ukoliko neka osoba grubo vređa ili preti nekom listu koji je objavio informacije od javnog značaja ili neko mišljenje, ta osoba može biti kažnjena do godinu dana zatvora. Problem je što ta definicija ne obuhvata samo novinare, ali je dovoljno široka da može obuhvatiti i javne funkcionere. Kao primer možemo dati autorsku emisiju u kojoj funkcioner recimo napadne novinara da, recimo poziva na ubistvo predsednika, i ako u tom stanju novinar grublje odgovori, pošto je funkcioner zaštićen imunitetom, njemu ne možemo ništa, a novinar može da završi u zatvoru, kaže Filipović.

On dodaje da takve zakonske formulacije mogu da se zloupotrebljavaju bilo od strane javnih funkcionera koji imaju svoje emisije, koji stanu ispred teksta i čitaju svoje izjave, bilo od tabloidnih novinara.

– Recimo, Informer potpisuje svoje članke sa Informer tim. Reakcija takvog članka ne bi bila kažnjiva po ovom zakonu jer nije potpisana konkretna osoba. A da je urednik ili novinar potpisao taj članak, i vi kažete da on govori neistine i iskoristite psovku, možete u zatvoru da završite. Bilo da ste kolega novinar, bilo aktivista ili građanin koji je ostavio komentar na internetu, pojašnjava nedostatke Filipović.

Osim više vremena, potrebno je i da rasprava uključi šire slojeve profesionalaca iz različitih oblasti. To, smatra Filipović, može lako da se ostvari i ne postoje formalno-pravne prepreke da se takve rasprave organizuju.

– Mi smo u ovom momentu u konsultacijama sa međunarodnim organizacijama koje se bave tim pitanjima, i sa domaćim udruženjima probamo da dođemo do nekog rešenja koje bi odgovorilo na zahteve koji postoje. A ne bismo želeli da zbrzamo, s obzirom na to koliko je dugo trajao rad radne grupe koja je došla do ovih rešenja i da to na kraju završi bilo kao mrtvo slovo na papiru, bilo kao situacija koja može biti zloupotrebljena. Jer to su dve moguće opcije i treba pažljivo da se pristupi proceni, sa što više ljudi, da se uključe i nevladine organizacije, akademska zajednica, šira javnost, da se okupimo i dođemo do rešenja koja će biti adekvatna, za problem koji realno postoji, kaže Filipović.

S druge strane, predlog za produženje roka podržao je i deo radne grupe koju čine medijska udruženja, odnosno članovi grupe koji su i došli do sadašnjeg nacrta, pa Filipović ne vidi razlog da i Ministarstvo ne odluči isto i prihvati predlog. Zato, kaže, očekuje pozitivan odgovor Ministarstva pravde narednih dana, i nastavak rada na predlogu Nacrta, jer su „svima u interesu bolja zakonska rešenja“.

Opasnost od zloupotreba

Milan Filipović iz JUKOM-a dodaje da su u opasnosti od zloupotrebe mnoga zakonska rešenja čiji predlozi, iz najbolje namere, dođu iz nevladinog sektora.

– Mi imamo drugačiju perspektivu, članovi iz medijske grupe to posmatraju s aspekta novinarske struke, a mi kao pravnici se trudimo da sagledamo širi koncept i mogućnosti zloupotrebe. Primer je i Zakon o javnim okupljanjima. Kada je o njemu raspravljano mi smo tražili uvođenje spontanih javnih okupljanja u zakon. To rešenje ranije nije postojalo, ali je policija to poštovala, na osnovu samog Ustava. Međutim, ona su tako definisana da praktično ne postoje. Onda imate gomilu sudskih procesa protiv organizacija kao što su Ne davimo Beograd, Krov nad glavom, lokalnih aktivista za odbranu reka, bukvalno stotine procesa. A to je nešto što se nije događalo pod prethodnim zakonom, iako je bio lošiji. Desilo se da je predlog koji je bio dobar, izvrnut i u samom zakonu i u praksi, čak iako su namere udruženja bile najbolje, desilo se da je i formulacija takva da omogućava zloupotrebu i da se dodatno u praksi ne ostvaruje. A sa druge strane, kako god formulišete nove odredbe, situacija u praksi, odnosno samo sprovođenje zakona, se neće značajno promeniti, zaključuje Filipović.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.