Izražena diskriminacija, vlast želi sve da kontroliše

Ovo su samo neki od zaključaka iz najnovijeg izveštaja „Ljudska prava u Srbiji 2020“, koji je juče predstavio Beogradski centar za ljudska prava (BCLJP).

Izveštaj predstavlja sveobuhvatan pregled i analizu stanja u Srbiji u godini obeleženoj globalnom pandemijom korona virusa, koja je donela brojne izazove i ograničenja u ostvarivanju ljudskih prava i sloboda.

Iz BCLJP-a su ukazali da su ugroženost života i zdravlja građana Srbije kao i poštovanje i zaštita njihovih ljudskih prava tokom pandemije predstavljali pretežak zadatak na koji vlast u Srbiji često nije uspevala da nađe adekvatne odgovore.

Urednica izveštaja Vesna Petrović naglasila je da je 2020. bila veoma izazovna zbog proglašenja vanrednog stanja, koje je, prema njenim rečima, bilo neustavno. Ukazala je da je Ustavni sud Srbije odbacio svih deset inicijativa o ustavnosti uvođenja vanrednog stanja, dodajući da je bilo dovoljno da se uvede vanredna situacija.

– Kada vidimo šta se posle dogodilo na jesen ili sada, postavlja se pitanje da li je ispravno postupanje tada ili sada kada je dozvoljeno skoro sve, navela je Petrović. Kako je istakla, donet je niz uredbi, koje su negde opravdano ograničile ljudska prava, a negde ne, posebno kada je reč o sugrađanima starijim od 65 godina, koji nisu smeli da izlaze iz svojih kuća.

– Postojala je neobaveštenost onih koji su mere donosili, nespremnost ili strah, a pored toga, mislim, i što su bili zakazani izbori, rekla je Petrović. Ona je istakla i da nisu ispunjena očekivanja da će proces evropskih integracija biti glavni pokretač reformi, te podsetila da nije otvoreno nijedno poglavlje u pregovorima sa EU, kao i da još nije imenovan šef pregovaračkog tima.

Dušan Pokuševski, urednik izveštaja, rekao je da je u prošloj godini diskriminacija bila veoma izražena, kao i distanca prema drugima i drugačijima. On je naglasio da onlajn nastava nije bila dostupna siromašnima, Romima i osobama sa invaliditetom. Istakao je da veliki broj dece nije mogao da ostvari pravo na zdravstvenu zaštitu tokom pandemije, kao i da je porastao obim neplaćenog rada žena, kao i nasilja prema njima, ali da to državne institucije nisu prepoznale. Pokuševski je naglasio i da su beskućnici posebno ugrožena grupa tokom pandemije.

Ivan Protić, jedan od autora izveštaja, rekao je da se već teško stanje u medijima dodatno pogoršalo u 2020. godini. Naglasio je da se povećao broj napada na novinare, da se retorika prema novinarima koji postavljaju pitanja zaoštrila, kao i da su provladini mediji obilno sufinansirani. Dodao je da je u prvih pet meseci prošle godine čak 26 miliona dinara pripalo tabloidima, koji su u drugoj polovini godine preko 3.900 puta prekršili novinarski kodeks. Naveo je da je REM izdao samo dve opomene, šest upozorenja i tri privremene zabrane emitovanja.

Protić je rekao da je, prema podacima Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), bilo 186 slučajeva ugrožavanja bezbednosti novinara, ukazujući i na hapšenje novinarke Ane Lalić. Podsetio je i da je Aleksandar Vučić vređao novinarku RTS-a navodeći da laže zbog „lajkova“, kao i da suđenja u kojima su novinari žrtve traju dugo i traljavo.

Prema njegovim rečima, vlast želi da kontroliše sve – od medija, preko društvenih mreža, do kablovskih operatora.

Tošković: Ograničena prava

Sonja Tošković, izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, podsetila je da se ova nevladina organizacija još od 1998. godine bavi analizom ljudskih prava u Srbiji. Kako je istakla, prošla godina je obeležena pandemijom, ali i pandemijom u ograničavanju ljudskih prava u celom svetu, pa i u Srbiji.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.