Izveštaji Evropske komisije o Srbiji i CG neće biti pozitivni

Naše sagovornice ističu da ne očekuju da će Srbija i Crna Gora dobiti visoke ocene od Evropske komisije u predstojećim izveštajima o napretku ka članstvu u Uniji, čije objavljivanje se očekuje početkom jeseni.

Jovana Marović, izvršna direktorka Politikon mreže iz Crne Gore i članica radne grupe za Poglavlje 23 u pregovorima o članstvu te države u EU, ukazuje da „s obzirom na to da kriza izazvana korona virusom još uvijek traje, svakako će uticati na usporeniju dinamiku pregovaračkog procesa“.

– Na tu dinamiku, naravno, utiče i to što su reforme u Crnoj Gori i Srbiji „na čekanju“, i za to se, opet, kao opravdanje u ovim zemljama uzima kriza. Bez obzira što postoje objektivni razlozi koji su pomjerili fokus Evropske komisije i koji utiču na sam proces praćenja sprovođenja reformi, kao i na proces izvještavanja, oni ne mogu biti opravdanje za uporno guranje nekih stvari pod tepih. Takođe, okvir i elementi novog pristupa u procesu pregovora i instrumenti iz nove metodologije bi trebalo da budu dalje razrađeni, što bi u praksi omogućilo jasnije sagledavanje i predstavljanje napretka ili odsustvo napretka, smatra sagovornica Danasa.

Prema mišljenju Jovane Marović, novi paket proširenja će utvrditi kratkoročne prioritete u daljem procesu pregovora i integracije.

– Ne očekujem da će izvještaji za ove dvije zemlje biti pozitivni, posebno u dijelu vladavine prava, ako se uzmu u obzir na primer atmosfera u kojoj su održani izbori, brojne afere, loše stanje slobode medija, kao i kršenja ljudskih prava tokom epidemije izazvane korona virusom u obije zemlje. Još uvijek je nejasno kada će paket biti objavljen, a u više navrata se u medijima pojavljivala informacija da bi to mogao biti oktobar, ističe Marović.

Johana Dajmel, nezavisna nemačka analitičarka za jugoistočnu Evropu i Zapadni Balkan, poručuje da će uticaj pandemije „zasigurno ostati glavna tema“ za zvanični Brisel.

– Činjenica da region Balkana može da računa na direktnu podršku EU jasno je stavljena do znanja, i to ne samo finansijskom pomoći od 3,3 milijarde evra koju je EU do sada dodelila. Zapravo, svedoci smo kako loš zdravstveni sistem i kako nerazumne odluke, poput održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji, postaju problem takođe za članice EU, zbog ranijeg povratka njihovih građana sa letovanja u matične države. Ljudi na Balkanu su visoko izloženi pandemiji i raste nezadovoljstvo građana vlašću. Već smo imali ljude na ulicama, ne samo zbog neprikladnih kovid mera koje je pokrenula vlada u Beogradu, a imali smo i situaciju da je policija u Srbiji preduzela nesrazmernu i brutalnu akciju protiv demonstranata. U Crnoj Gori je takođe napeta situacija pred izbore, konstatuje ona.

Dajmel ističe da kovid kriza takođe razotkriva „očajnu zdravstvenu politiku“, kao i demokratske, administrativne i pravne nedostatke u Srbiji.

– Sve postaje još očiglednije i takav vakuum još direktnije utiče na život građana nego ranije. Stoga, građani s pravom očekuju od EU da odgovori na pritužbe u njihovim državama otvorenije nego ranije i da se jasnije uhvati ukoštac sa njima. U tom kontekstu, novi izveštaji EK  biće ključni za određivanje da li EU uspeva da povrati poverenje građana u Srbiji i Crnoj Gori u kredibilitet i ozbiljnost procesa proširenja, ukazuje naša sagovornica.

Johana Dajmel napominje da je Evropski savet prihvatio novu metodologiju proširenja koja „obećava strožu ocenu stanja, naročito u vezi sa vladavinom prava u novim izveštajima“ EK.

– Oštra i odbrambena reakcija srpske vlade na izveštaj Fridom hausa za 2020. pokazala je da vlada teško podnosi kritike jedne ugledne inostrane institucije. Ako pregovori o članstvu u EU sa Severnom Makedonijom i Albanijom zaista počnu tokom nemačkog predsedavanja Savetu EU, ova nova metodologija bi trebalo da bude primenjena i da se stoga odrazi na nove izveštaje EK o Srbiji i Crnoj Gori. Kredibilitet EU je stavljen na kocku, naglašava Dajmel.

Brisel da se osvrne na zarobljavanje države

Johana Dajmel tvrdi da u „svakoj krizi takođe leži šansa“. Ona se stoga nada da će „Brisel konačno imati hrabrosti“ da se u predstojećim izveštajima „osvrne na zarobljavanje države, manjak slobode medija, na deficite u demokratiji i vladavini prava“, kao i da neće biti većeg odlaganja u objavljivanju izveštaja EK zbog kovid krize.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.