Još jedna izgubljena godina za evropski put Srbije?

Kako ističu naši sagovornici, moguće je otvaranje novih poglavlja u pregovaračkom procesu, što će umnogome zavisiti od spremnosti nove koncentracione vlade da sprovede davno obećanje reforme, pre svega iz oblasti vladavine prava, ali ostaje veliko pitanje da li će se to desiti, imajući u vidu i „vremensku oročenost“ ovog saziva izvršne vlasti, odnosno činjenicu da su već najavljeni vanredni parlamentarni izbori, koji će biti održani najkasnije u aprilu 2021. Kao dodatni faktor koji bi mogao da uspori već spor evropski put Srbije, oni navode krizu u celoj Evropi, izazvanu aktuelnom pandemijom.

Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu u Bukureštu, konstatuje za Danas da „ne samo da će fatalni razvoj situacije u vezi sa kovidom 19 u celoj Evropi zahtevati veliku usredsređenost EU kako bi se se stabilizovale ekonomije i društva u 27 država članica, već će za proces pristupanja Srbije Uniji i napredak u pregovorima po poglavljima od najveće važnosti biti način na koji će nova vlada reagovati na značajne kritike iz najnovijeg Izveštaja EU.

– U tom dokumentu su nabrojani brojni propusti, od nedostatka napretka u reformi pravosuđa, „nedirnute“ politizacije administracije, preko manjka slobode izražavanja/štampe, do odsustva napretka u borbi protiv korupcije. Srbija je ostvarila napredak samo u sedam od 33 pregovaračka poglavlja, a nazadovala u čak devet! Dalje, kritike u nekoliko prestonica EU postale su glasnije kada je reč o balansiranju Srbije, u stilu Tita, između zvaničnog strateškog cilja orijentacije ka EU i običaja visokih zvaničnika, uključujući predsednika Vučića, da ponavljaju kontradiktorne poruke, uključujući to da su Rusija i Kina najbolji prijatelji i saveznici Srbije, čime se potpuno ignoriše činjenica da članstvo u EU takođe podrazumeva učešće u zajedničkoj bezbednosnoj i spoljnoj politici! Takođe, mora da konačno bude postignut napredak u pregovorima Beograda i Prištine, poručuje Altman.

Prema Altmanovom mišljenju, „uzimajući sve u obzir, ne vidim kako Srbija može da očekuje da preduzme važne korake u pravcu EU integracije naredne godine, naročito ako se ima u vidu da je već iskazana pretnja da će biti primenjen Paragraf 22 u Pregovaračkom okviru sa EU, koji podrazumeva suspenziju pregovora o pristupanju u slučaju stalnog ignorisanja principa i vrednosti EU“.

– Stoga, nova vlada treba da ozbiljno uvaži kritike iz Izveštaja Evropske komisije, ali, istovremeno da ih doživi kao dobronamernu sugestiju u kojim je to oblastima potrebno da se fokusira na nužne reforme. Brisel je, u principu, i dalje „pozitivan“ u podršci Srbiji i želi da je primi u „zajednicu“, ali je postao kritičniji, što je izazvano i „rastom kritičkih glasova“ koji dolaze iz nekih država članica, zaključuje nemački stručnjak za Zapadni Balkan.

Sena Marić, programska menadžerka Centra za evropske politike, napominje da su „naši predstavnici vlasti oduvek voleli da krivicu za nedostatak rezultata na putu ka EU prebacuju okolnostima u Uniji“.

– Naravno da je politička posvećenost obeju strana neophodna da bi došlo do suštinskih pomaka, i da aktuelna kovid kriza ne ide na ruku procesu pristupanja, ali je sigurno da bi proces nastavio da teče boljim tempom da je Srbija posvećenija ispunjavanju obaveza iz oblasti vladavine prava (poglavlja 23 i 24 pregovora) i političkim kriterijumima za članstvo. Otvaranje novih poglavlja je praktično zamrznuto zbog nedostatka rezultata u pomenutim oblastima, što je i očekivano, budući da Pregovarački okvir EU i Srbije o pristupanju to i predviđa. Napredak u ovim oblastima biće ključan i za nastavak pregovora, a biće i uslov za korišćenje finansijskih programa pomoći EU, posebno novoosnovanog Evropskog ekonomskog i investicionog plana. Ako stvari ostaju nepromenjene, 2021. će poput i odlazeće godine biti još jedna izgubljena za evropske integracije Srbije, naglašava Marić.

Nikola Burazer, izvršni urednik portala European Western Balkans, ukazuje za naš list da postoji više razloga zbog kojih ne bi trebalo očekivati neke značajnije korake u procesu pristupanja EU 2021. godine.

– Pre svega, ponašanje vlasti u prethodnom periodu ne govori o tome da je pristupanje EU zaista njen cilj, jer postoji tendencija pogoršanja umesto poboljšanja stanja kada su u pitanju vladavina prava i stanje demokratije, ključni preduslovi za pristupanje Uniji. Takođe, ne deluje da su evropske integracije mnogo važne novoj vladi. Jedva da je o ovoj temi i bilo reči, dok su prethodne vlade po pravilu makar nominalno imale visoke ambicije i stavljale proces pregovora u sam vrh prioriteta. Zatim je tu vremenska dimenzija. Zbog izbora i odugovlačenja sa formiranjem vlade izgubljeno je previše vremena u 2020. godini i teško je očekivati da se mogu očekivati neki veći uspesi za samo godinu i par meseci koliko će nova vlada funkcionisati pre nego što počne nova predizborna kampanja. Ipak, tempo otvaranja novih poglavlja će verovatno zavisiti i od napretka u novoj fazi međupartijskog dijaloga koja nas uskoro očekuje. Ako u ovom procesu i u poglavljima 23 i 24 bude određenih pomaka, države članice će verovatno nagraditi Srbiju otvaranjem novih poglavlja, poručuje Burazer.

Dijalog vlasti i opozicije glavna politička tema

Izvori Danasa iz diplomatskih krugova u Briselu konstatuju da će najvažnija politička tema u Srbiji tokom naredne godine biti nastavak dijaloga vlasti i opozicije o unapređenju izbornih uslova. Kako ističu, „od tih razgovora zavisiće i buduće ocene EU o stepenu napretka ili nazadovanja demokratije“ u našoj državi. Podsetimo, očekuje se da će Evropski parlament ponovo posredovati u navedenim pregovorima.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.