Još mnogo posla u borbi protiv nasilja nad ženama

Uvek nešto novo otkrivamo i uvek ima mesta za unapređivanje, kaže za naš list Simona Lanzoni, potpredsednica Ekspertske grupe Saveta Evrope za borbu protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (GREVIO), koja je prošle nedelje boravila u Beogradu i predstavila prvi izveštaj o primeni Istanbulske konvencije u Srbiji.

Prvi izveštaj ovog nezavisnog tela za praćenje ljudskih prava zasniva se na informacijama dobijenim na petodnevnoj monitoring poseti, zatim onim koje je podnela država, kao i na alternativnom izveštaju koji su dostavile nevladine organizacije.

U izveštaju GREVIO navodi se da su zapaženi napori Srbije na suzbijanju rodno zasnovanog nasilja, ali su istaknuti brojni nerešeni problemi. Saradnja sa nevladinim organizacijama, način na koji funkcioniše nacionalni SOS telefon za žrtve nasilja, dostupnost besplatne pravne pomoći, neusklađenost zakonskih odredbi, ali i raširene stereotipne predstave o ženi, neki su od izazova sa kojima će se vlasti i društvo nadalje suočavati.

– Srbija je za deset godina dosta uradila u borbi protiv nasilja nad ženama, što se vidi po zakonima koje je donela, među kojima je najvažniji Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, strategijama i merama koje se preduzimaju, po osnivanju Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost… Problem je, međutim, što ovi zakoni nisu usklađeni sa uslovima Istanbulske konvencije, tako da ima još dosta prostora za poboljšanje – navodi Lanzoni.

NJoj je jasno, kako dodaje, da je neophodno više sredstava i veći broj ljudi, kako državnim službama, tako i civilnom društvu. Ipak, smatra da je najviše potrebno „podizanje svesti i veća informisanost građana u borbi protiv stereotipizacije žena“.

U tome, ističe ona, mediji snose veliku odgovornost jer „i dalje pothranjuju stereotipe o ženama“ kada izveštavaju o nasilju nad ženama.

Na pitanje šta specijalizovane ženske organizacije mogu da urade osim da pišu alternativne izveštaje, budući da im se uskraćuju sredstva iz budžeta, da se njihove sugestije ignorišu i da su čak izložene pretnjama zbog kritičkog odnosa prema vlastima, Lanzoni ukazuje na izveštaj GREVIO, za koji se nada da će promeniti takav odnos.

– Ženske specijalizovane organizacije predstavljaju veliki resurs, ali mi razumemo da se to u vašoj zemlji ne shvata na taj način. Jasno nam je bilo da napor da se uspostavi dijalog još uvek ne daje odgovarajuće rezultate. Nadamo se da će ovaj izveštaj olakšati taj dijalog, ili ga bar otvoriti, jer se demokratska država i zasniva na demokratskom dijalogu. Takođe, država mora da izdvaja više sredstava jer ženske NVO zaista rade jako puno, imate SOS linija i sigurnih kuća koje one vode. Ali mislim da se tu ne radi o neprijateljstvu, već o parama – kaže naša sagovornica.

Nekorektan odnos prema NVO vlast je pokazala i tokom uspostavljanja nacionalnog SOS telefona, za koji javna nabavka nije bila transparentna, dok se samim načinom na koji ta linija funkcioniše krše odredbe Istanbulske konvencije.

– Znamo da postoji problem sa vođenjem evidencija o telefonskim pozivima, koji se snimaju, dok Konvencija predviđa anonimnost i poverljivost. Tako ovu evidenciju može da traži sud i da je dobije bez saglasnosti osobe koja je snimana, a isto tako osoba može da uopšte ne zna da je snimana. To su sve teškoće koje se moraju rešiti, i nadamo se da su oni koji su dobili na tom konkursu za nacionalni SOS prošli obuku, kao i da će sarađivati sa ženama koje vode sigurne kuće. Zabrinuti smo zbog tog što SOS linija nije dodeljena ženskim organizacijama, ali se iskreno nadamo da će se nakon našeg izveštaja uspostaviti koordinacija nacionalne i lokalnih linija, ističe Lanzoni, dodajući da je zasad ipak pozitivno to je nacionalni SOS uopšte uspostavljen.

Na pitanje zašto misli da će izveštaj GREVIO naterati vlasti u Srbiji da promene dosadašnji pristup, s obzirom da su dosad ignorisale upozorenja NVO na kršenje zakona, naša sagovornica ističe da je implementacija Istanbulske konvencije „proces“ i da je svakoj državi potrebno vreme da je u potpunosti usvoji.

Ona se uzda u međunarodne institucije koje, kako kaže, nisu nikako angažovane u političkim aktivnostima određene zemlje.

– Takve institucije mogu da predstavljaju jedan objektivan stav i one su tu da bi podržale razvoj ljudskih prava. Ako njih država može prihvatiti, samim tim ona može nešto učiniti. Mislim da se mi nalazimo u nekom poboljšanju u postizanju očekivanih rezultata – zaključuje Simona Lanzoni.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.