Kako je živeti u oblaku otrovnog dima

„Zamisli kad bi vazduh bio toliko zagađen da trideset đaka završi u Hitnoj nakon školskog krosa? – Pa ne moraš da zamišljaš!“, pisalo je u objavi na Instagramu koju je prema rečima autora podelilo preko 70.000 ljudi.

Mnogo dece se nakon krosa žalilo na mučninu, neki su povraćali, a tridesetoro đaka navodno je završilo u Hitnoj pomoći, tvrdila je majka.

„Ko je odgovoran za genocid nad našom decom tog dana?“, pitala se ona u poruci koju je uputila Ministarstvu prosvete. Sa namerom da nađemo odgovor i utvrdimo, pre svega da li je sve ovo istina, kolega i ja odlučujemo da odemo u Lazarevac.

Tih dana se gotovo u svim medijima govorilo o činjenici da je Beograd bio najzagađeniji grad u Evropi.

Tog dvadeset osmog oktobra, vazduh je u Lazarevcu označen kao opasan po zdravlje – ljubičastom bojom od koje svi strahujemo.

Deca su baš tada morala da trče kros, udišući vazduh na koji su Lazarevčani, čini se već navikli. U Lazarevcu vazduh gotovo nikada nije potpuno bezopasan, a to baš i nije idealna okolina za odrastanje deteta.

Da li se tridesetoro učenika zaista otrovalo od tog vazduha?

Ako zaista jeste, kako je moguće da je samo jedan portal preneo tu vest, pitali smo se u redakciji. „Budite oprezni sa takvim pričama, često se ispostavi da je mnogo toga izmišljeno“, upozorio nas je urednik.

U petak ujutru, pozvala sam Dom zdravlja u Lazarevcu.

„Dobar dan – ovde je novinarka Danasa…“.

Sa druge strane – tišina.

Nakon nekoliko poziva i preusmeravanja na pedijatriju, na hitnu, zatim na načelnicu, dobijamo nekakav odgovor: „Nisam bila tada na smeni. I da se nešto desilo – a nije, ne bih mogla ništa da Vam kažem. Dođite lično, pa možda i možemo da popričamo“, rekla je jedna zdravstvena radnica.

Poneseni entuzijazmom i energijom kakvu imaju svi mladi, neiskusni novinari, u dogovoru sa urednikom, odlazimo u Lazarevac u ponedeljak.

Pred ulazak u sam grad, prolazimo kroz lazarevačko naselje Veliki Crnjani.

Kroz oblak dima, nazire se Termoelektrana Kolubara.

„Gotovo 200 porodica u tom mestu pogođeno je zagađenjem vode i vazduha, ali i klizištima koja stvara neaktivan ali i dalje otvoren kop uglja, koji se od prvih kuća nalazi na jedva 70 metara“, pisao je Danas 2019. godine.

Država i dalje nema rešenje za stanovnike ovog sela, ali ni za Lazarevčane koji udišu smrtonosan vazduh.

Lazarevčani nemaju nijednu aktivnu ekološku organizaciju u gradu, saznajemo u razgovoru sa prolaznicima – sve se prebacilo u Beograd.

„Pakao je, ima da pomremo svi od zagađenja za 10 godina, pazite šta vam kažem. Nema ovde niko da brine o nama“, tvrdi jedan od građana.

Mnogi ljudi i na ulicama nose masku, a uveče se, kažu, ne vidi ni prst pred okom.

„Predveče kada se izađe u grad, svi kažu magla je, ali teško da magla može da izgleda tako – to je od zagađenja. Mislim da bi bilo bolje kada bi se stavili filteri na fabrike, ali za to treba mnogo novca, nije to ni jeftino“, žali se jedna Lazarevčanka.

Hodajući kroz gust smog, stižemo u Osnovnu školu Dule Karaklajić koja je organizovala kros. Dvorište škole proglašeno je za najlepše u Beogradu, saznaćemo kasnije.

Razgovaramo sa direktorom koji nas smirenim tonom ubeđuje da priča o trovanju na krosu obična izmišljotina.

„Da se tako nešto desilo u ovoj školi, ja bih prvi bio na svim naslovnim stranama. Ali u pitanju je obična laž – i to zlonamerna“, tvrdi Miroslav Davidović, direktor škole, koji veruje da su roditelji samo proširili paniku.

Ipak, ističe da je svestan da tog dana uslovi nisu bili idealni za kros.

„Mislim da je zdravlje učenika tog dana bilo ugroženo, nije trebalo da se trči i mi bismo kros odložili da smo znali kolika je zagađenost. Hvala bogu, nije bilo nikakvih posledica po zdravlje dece“, priznaje direktor.

Konačno, dolazimo i do Doma zdravlja. Nakon par pokušaja da sa nekim porazgovaramo, mnogi zdravstveni radnici, očigledno već siti ove teme, odbijaju da razgovaraju sa nama.

Jedna od doktorki potvrđuje reči direktora – to je čista izmišljotina, nemam šta da dodam.

Ipak, uspaničeni roditelji sa kojima smo razgovarali, tvrde suprotno.

„Dete mi se vratilo sa krosa sivo i poluonesvešćeno“, tvrdi jedna majka. Ona insistira na tome da škola ili Ministarstvo prosvete preuzmu odgovornost.

U Lazarevcu su svi čuli za slučaj na krosu, pa i jedna od slučajnih prolaznica sa kojom razgovaramo sama započinje priču o iskustvu svog deteta koje je tog dana bilo prisutno.

„Moj sin ne pije i ne puši. Dobro, on nije sportista, ali je zdrav, ima kondiciju. Kada se vratio sa krosa tog dana nije ličio na sebe. Kašlje već danima, a u Domu zdravlja prepisali su mu samo vitamine. Mnogi njegovi drugari osećali su se slično nakon krosa“, tvrdi ona.

Lazarevčani rado razgovaraju sa nama, žale se jer ih država zapostavlja, ali su donekle i priviknuti na ovakvo stanje, bez nade da će se neko pobrinuti za njihovo zdravlje.

„Drago mi je da nas bar neko pita šta mislimo o zagađenju, nama ovde žive unuci. Mislim da to dolazi najviše od basena Kolubara. Na Zapadu nigde nema toliko dimnjaka, to može samo kod nas, jer mi ne brinemo. Evo sada ni mladi ne brinu, nemaju ni šansu“, žali se jedna penzionerka.

Nakon čitavog provedenog dana u Lazarevcu, vraćamo se u Beograd bez ikakvog razrešenja.

I direktor i Dom zdravlja smatraju da priča o krosu čista izmišljotina, kao i da se nepotrebno proširila panika. Nekoliko dana kasnije premijerka Ana Brnabić ponovila je nešto slično.

„Vest da su deca padala u nesvest na krosu zbog enormnog zagađenja vazduha u tom gradu je laž koju su plasirali dobro plaćeni internet timovi Dragana Đilasa, a posle preneli njihovi mediji poput Nove“, izjavila je Brnabić.

Budući da su gotovo sve institucije demantovale vest, jedino logično što je preostalo bilo je da pozovemo Termoelektranu.

„Pitajte ih da li znaju da truju čitav Lazarevac“, savetuje nas telefonom urednik. Nakon nekoliko pokušaja da se čujemo sa nekim iz TE Kolubara, ipak ostajemo bez ikakvog odgovora.

Na aplikaciji koja beleži zagađenje vazduha upozorenje da je „došlo do visokog nivoa zagađenja vazduha“ i da „nije zdrav za osetljive grupe“. Lazarevac ostaje iza nas u sivom oblaku.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.