Ko profitira iz slučaja Jugoremedije

O tome se već uveliko spekuliše, u igri je niz manje ili više poznatih firmi i pojedinaca, ali se za sada niko od njih nije izjasnio da li će učestvovati u kupovini. Kada bude poznato kome će uz nisku cenu pripasti i pravo na 22 licence, u početni iznos ugrađene sa simboličnih pet odsto vrednosti, možda ćemo konačno znati i ko je profitirao iz te afere.

Iako je krajem 2013. tada premijer Aleksandar Vučić tvrdio da su rešeni gotovo svi slučajevi spornih privatizacija na kojima je, prema izveštajima Saveta za borbu protiv korupcije, insistirala Evropska unija, ne samo da nema presuda ili razjašnjenja, nego ni odgovora na osnovna pitanja – kako se, zašto i po čijem nalogu sve to dešavalo. Matrica koja se provlači kod većine spornih privatizacija, ne samo onih sa spiska od 24, samo je na prvi pogled nezainteresovana država. U praksi, obično je reč o aktivnoj opstrukciji koju su sprovodile institucije, za naše prilike zapanjujuće sinhronizovano, toliko da nije mogao da se ignoriše utisak kako neko spolja vuče konce.

Jugoremedija spada u pet najvećih predmeta iz ove kategorije, a pet godina kasnije, nema ni jedne osuđujuće i pravosnažne presude koja bi ponudila razjašnjenje. Podsetimo, 42 odsto kapitala te fabrike lekova kupio je 2002. godine čovek sa Interpolove poternice, „biznismen“ Jovica Stefanović Nini a već godinu dana kasnije dobio je potvrdu da je izvršio sve svoje obaveze. Radnici koji su bili i mali akcionari, osporili su to i obratili se Savetu za borbu protiv korupcije, sada pokojnoj Verici Barać. Gotovo četiri godine trajali su stalni protesti malih akcionara koji su pokušavali da nateraju institucije da rade.

– Savet je utvrdio da Nini nije ispunio osnovnu, ključnu obavezu – nije dao garanciju za socijalni program i za investicije. Izveštaj smo prosledili Akcijskom fondu, oni su uvažili i preko suda 2006. raskinuli privatizaciju. Ali, iako su državi i radnicima vraćene akcije, povratak u svet biznisa nije tekao glatko i zaposleni su nastavili da se obraćaju Savetu – kaže za Danas članica Saveta Jelisaveta Vasilić.

Činjenica je da država dugo nije imenovala svog zastupnika kapitala, što je često blokiralo odlučivanje u organima preduzeća, a teškoće je izazivao i veliki dug koji je imao Fond zdravstvenog osiguranja prema farmaceutskim kućama. Kao jedan od spornih poteza novog rukovodstva Jugoremedije, izraslog iz protesta do vraćanja fabrike, vlast je označila osnivanje nove firme, Pen farme. To je bio osnov da se u isto vreme, krajem 2012. uhapse i Nini i tadašnji direktor Zdravko Deurić. Javnosti nije poznato u kojoj je fazi postupak protiv Ninija, koji se najpre teretio da je na štetu Jugoremedije nezakonito pribavio korist od 7,5 miliona evra, ali je kasnije optužen i zbog poslovanja Srboleka, pa i zbog falsifikovanja u distribuciji lekova. Protiv Deurića tužilaštvo je najpre pokrenulo četiri krivična postupka, ali je u prva dva, za utaju poreza i doprinosa, pravosnažno oslobođen. U trećem predmetu, za uzimanje menica, u prvom stepenu dosuđena je uslovna kazna na godinu dana. Kod četvrtog, pet godina nakon hapšenja, nedavno je održano tek pripremno ročište. Deurić se tu tereti za zloupotrebu službenog položaja, delo koje je iz Krivičnog zakonika izbrisano još 2014.

Slučaj Jugoremedije tako ne samo da nije rešen, već se uvođenjem stečaja dodatno komplikuje. Jelisaveta Vasilić ističe da nije sigurna koliko je bio dobar potez da se akcijama Jugoremedije osnuje Pan farma kao ćerka firma, ali ističe da svakako nije nezakonito iako se krivični postupak upravo na to oslanja.

– U stečaju je odlučeno da se pogoni izdaju u zakup novosadskoj firmi Union-Medic čiji je vlasnik funkcioner SPS-a Milan Selaković. On je pritom uzeo i licence za 22 leka na koja je Jugoremedija imala nepodeljeno pravo plasiranja na domaćem tržištu. Interesantno je i da Selaković, neuobičajeno za postupanje zakupca, otkupljuje i neko malo potraživanje i postaje poverilac Jugoremedije, što je trebalo da mu omogući uticaj na odluke koje se donose u stečaju. Tek je na insistiranje radnika, odnosno malih akcionara, raskinut ugovor o zakupu zbog sukoba interesa – objašnjava Vasilić.

Licence se i dalje nalaze u posedu Selakovića. Stečajni upravnik Radovan Savić podneo je prijavu policiji za privredni kriminal, krivičnu prijavu protiv odgovornog lica u Union Medicu a najavljuje i upravni spor. Reagovanja institucija još nema.

Kapital

Prema redovnoj proceni vrednosti kapitala, Jugoremedija je 2010. godine vredela oko 56 miliona evra. Sve do hapšenja rukovodstva 2012. u novu opremu i linije uloženo je oko 12 miliona. Krajem te godine uvodi se i stečaj na osnovu procene da fabrika vredi 22 miliona evra a da su dugovi (među kojima i nedospeli krediti) ukupno 23 miliona. Kada je dve godine kasnije ponovo urađena procena po nalogu suda, ispostavilo se da vrednost firme dostiže 68 miliona evra. Poslednja procenjena vrednost, nakon uvođenja stečaja, izdavanja u zakup i spornih licenci, iznosi 33 miliona evra.

Prodaja 19. februara

Prva odluka o prodaji Jugoremedije iz bankrota doneta je sredinom prošle godine, ali je za oktobar zakazano nadmetanje sud ukinuo i zatražio da se u cenu uključi i vrednost 22 licence koje su u posedu Union Medica. Nova prodaja zakazana je za 19. februar, metodom javnog prikupljanja ponuda. Prema rečima stečajnog upravnika Radovana Savića, početna cena zasniva se na proceni vrednosti fabrike i opreme od 33 miliona evra, a ukoliko kupac ponudi polovinu tog iznosa, za prodaju će biti potrebna saglasnost poverilaca. Licence vrede 16 miliona evra, a u prodajnu cenu fabrike biće uključene iznosom od 608.000 evra. „Još se ni jedna firma niti pojedinac nisu javili na poziv, a da li će biti zainteresovanih znaćemo 12. februara kada ističe rok za otkup dokumentacije i uplatu depozita“, kaže za danas Savić.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.