Kontradiktorni zakoni i diskriminacija pri zapošljavanju

Tom prilikom je predstavljen Alternativni izveštaj o zaštiti prava nacionalnih manjina u Republici Srbiji, koji su ove organizacije sačinile kako bi analizirale izveštaj državnih organa o ispunjenosti ciljeva Akcionog plana za ovo pitanje.

Govoreći o pravnim okvirima zaštite nacionalnih manjina, Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose istakao je da je Ustav kontradiktoran novim zakonima, a svaki novi zakon je kontradiktoran prethodnom, zbog čega je potrebna izmena Ustavnog zakona, a zatim i okvirnih i posebnih zakona.

– To je neophodno, sa jednom napomenom, bude li država i dalje sledila mišljenje Ustavnog suda Srbije, završiće tamo gde i Ustavni sud – niko ne zna da to postoji, jer ne rade ništa relevantno, naglasio je Janjić. On je rekao i da ne smemo dozvoliti da dobri principi i u osnovi dobra rešenja u ovim oblastima „potopimo“, odnosno dozvolimo da propadnu jer se ne primenjuju.

– Jedino što ima smisla je pritisak na državu, koja sada ne vidi propuste, da počne da donosi zakone kakvi su potrebni i da preradi akcioni plan, što joj traži Evropska komisija, poručio je Janjić.

Danilo Šuković, jedan od istraživača, predstavio je deo izveštaja koji se odnosi na zastupljenost pripadnika nacionalnih manjina u javnim preduzećima i ustanovama, ističući da je ovo jedna od mera pozitivne diskriminacije koja se najlošije ostvaruje, a trebalo bi da bude najvažnija.

– Ključni cilj je da se prevaziđe diskriminacija u zapošljavanju, što je i veliki problem. Zato je vrlo bitno da se postavi struktura zaposlenih u javnim organima, javnoj upravi i javnim preduzećima jer time država šalje popruku ostatku društva o tome kako treba tretirati manjine, naglasio je Šuković, dodajući da se tako eliminiše negativna etnička distanca.

Ukoliko na ovom planu nema dobrih rezultata, upozorio je on, onda se ne može govoriti o demokratiji slobodi i pravdi.

– Ključna ocena je da je Srbija na ovom planu u zaostatku oko deceniju za razvijenim zemljama Evrope. Problem evidencije zaposlenosti do danas nije rešen, nema podataka koliko ima zaposlenih u javnim preduzećima, pod izgovorom da je kršenje Ustava pitati nekog da se izjašnjava o svojoj nacionalnosti, ali to su problemi koje su druge zemlje uspešno prevazišle, poručio je Šuković.

Kako će nadležni odgovoriti na ove kritike ostaje neizvesno jer niko od predstavnika državnih organa nije došao na konferenciju, iako su bili pozvani.

Pitanja prava nacionalnih manjina obuhvaćena su obavezama koje Srbija mora da ispuni kroz poglavlja 23, 34 i 35 u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a Evropska komisija je do sada dala više zamerki i smernica šta Srbija u tom smislu mora da ispuni.

Vukašinović: Velika razlika u primeni propisa o jezicima između Vojvodine i ostatka Srbije

Govoreći o upotrebi jezika i pisama nacionalnih manjina Eva Vukašinović je iznela primedbe na izveštaj Srbije o Akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i ocenila ga kao neutemeljen.

„Izveštaj je metodološki neujednačen, za većinu ovih zaključaka jednostavno nije tačno da su aktivnosti gotovo u potpunosti realizovane, iz teksta ne možemo utvrditi realno stanje niti se vide podaci na osnovu koijh je doneta konstatacija da se aktivnosti uspešno realizuju“, navela je ona. Vukašinović je dodala da postoji velika razlika u primeni propisa o jezicima i pismima između Vojvodine i ostatka Srbije.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.