Laura Koveši: Bićemo partner Zapadnom Balkanu u borbi protiv prekograničnog kriminala

Koveši je zahvaljujući svojoj posvećenosti, stručnosti i beskompromisnosti i znatno pre nego što je izabrana za navedenu funkciju postala simbol borbe protiv korupcije, ne samo u svojoj matičnoj državi, Rumuniji, već i širom Starog kontinenta.

Govoreći o dosadašnjim aktivnostima Kancelarije evropskog javnog tužilaštva, naša sagovornica ističe:

„Ipak, i sa veoma malo osoblja i uprkos mnogim nedaćama, pokrenuli smo operacije u rekordnom vremenu“.

„Mi smo operativni i sve što vidim među kolegama jeste snažan osećaj svrhe, čak entuzijazma. Kao tim mi smo posvećeni, odlučni i temeljni, za samo dva meseca, budući da smo pokrenuli naše operacije 1. juna, registrovali smo više od 1.200 izveštaja o prevarama koje narušavaju finansijske interese EU. Sada dok pričamo, procenjena šteta po finansijske interese EU koju istražujemo premašuje četiri milijarde evra“, navodi evropska javna tužiteljka.

 Šta će biti prioriteti u vašem radu u narednih nekoliko meseci?

– Naš prioritet u narednim mesecima jeste da usvojimo i obradimo sve postojeće slučajeve koji su u našoj nadležnosti i da pokrenemo istrage na osnovu bilo kojeg novog „traga“. Takođe, moramo da se angažujemo kod nadležnih za budžet da značajno unaprede naše resurse. I moraćemo da se pripremimo za angažovanje sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama koje su od neposredne važnosti za našu misiju.

Da li Vi i Vaši saradnici istražujete nove slučajeve koji se odnose na finansijske prevare i korupciju visokog nivoa?

– EPPO je specijalizovano tužilaštvo. Svaka prevara koja uključuje fondove EU ili ozbiljnu prekograničnu prevaru u vezi sa porezom na dodatu vrednost, a počinjena je u državama članicama nakon 2017. godine, spada u našu nadležnost. Naša je zakonska obaveza da istražujemo sve nove slučajeve od trenutka kada smo postali operativni – od 1. juna. Mi svakodnevno dobijamo nove izveštaje i proveravamo svaki od njih. Svi mi veoma dobro znamo da je finansijski kriminal rizično korozivan za demokratsko društvo, njegovi „krajnji korisnici“ su kriminalne organizacije koje nastoje da podriju i zamene legitimne vlasti.

Da li ste pratili situaciju u pravosuđu Srbije prethodnih nekoliko meseci, uključujući hapšenja kriminalne grupe Belivuk-Miljković, koja se sumnjiči za mnoge zločine? Planirate li da dođete u zvaničnu posetu Zapadnom Balkanu i našoj državi u skorije vreme?

– U ovom trenutku smo isključivo fokusirani na to da omogućim uspešan početak operacija EPPO. Moći ću da doprem i do država ovog regiona kada to bude ostvareno, naročito kako bismo pozicionirali EPPO kao veoma interesantnog partnera u borbi protiv određenih vrsta ozbiljnog prekograničnog kriminala.

* Postali ste čuveni po doslednosti i nepristrasnosti. Kako ste uspeli da se izborite sa velikim pritiscima i teškoćama s kojima ste bili suočeni u svojoj matičnoj državi?

– Najvažnija stvar u bilo kojoj takvoj borbi jeste da ne budete sami i da radite sa ljudima koji veruju u isti cilj. Ja sam imala dovoljno sreće što sam mogla da računam na mnoge hrabre i dosledne kolege, kao i na podršku građana. Poverenje u institucije u krajnjoj liniji jeste kriterijum koji je važan.

Kako gledate na aktuelnu situaciju u domenu pravosuđa u Rumuniji?

– Nije moja uloga kao evropskog javnog tužioca da komentarišem aktuelnu situaciju u domenu pravosuđa u Rumuniji.

Šta mislite o stanju vladavine prava u Evropskoj uniji u celini?

– Smatram da je EPPO prvo „oštro“ oruđe za odbranu vladavine prava u EU. I uverena sam da će građani Evropske unije uskoro videti kako je to izvanredno sredstvo. Za mene vladavina prava nije neko idealno stanje kojem treba da težimo, već je to praksa, način na koji se svakodnevno borimo sa problemima. To nije nešto što se dobija, mi uvek moramo da se za to borimo, da ga osnažujemo, da ga činimo opipljivom stvarnošću.

„Nije moja uloga da dajem savete za poglavlja 23 i 24“

Zapadni Balkan, uključujući Srbiju, nije deo EPPO, ali poglavlja 23 i 24 su od suštinske važnosti za napredak država kandidata na putu ka članstvu u EU, stoga, možete li da date bilo kakve savete državama ovog regiona?

– Nije moja uloga kao evropskog javnog tužioca da dajem savete iz tog domena.

Ko je Laura Koveši?

Laura Kodruta Koveši, bivša državna tužiteljka Rumunije, predvodila je i Direktorat za borbu protiv korupcije (DNA) u toj državi. Rumunska vlada snažno se protivila njenom izboru za prvog evropskog javnog tužioca. Pod njenim vođstvom, DNA je uspešno „gonila“ poslanike, ministre i druge visoke funkcionere zbog primanja mita, prevara, zloupotreba ovlašćenja i drugih dela povezanih s korupcijom, i mnogi od njih našli su se „iza rešetaka“.

Smenjena je u julu 2018, zbog navoda o „kršenju propisa i nesposobnosti“, a potom je imenovana za tužiteljku u Agenciji za borbu protiv organizovanog kriminala u gradu Sibiu. Hiljade Rumuna je protestovalo proteklih meseci u Bukureštu, tražeći da se Koveši vrati na mesto tužiteljke za borbu protiv organizovanog kriminala i da nastavi obračun sa korumpiranim političarima.

Koveši je posebno zanimljiva za Srbiju, jer je kao tužiteljka pokrenula krivični postupak protiv kontroverznog biznismena Sebastijana Gice, koji je nakon nelegalnog ulaska dobio politički azil u Srbiji, 2018. godine. Slučaj Gica je jedan od najvećih korupcionaških afera u Rumuniji, usko povezan sa tamošnjim poslovnim krugovima, bezbednosnim službama i političarima, optužen je za pronevere od više stotina miliona dolara.

Istraga protiv Koveši bila je otvorena upravo na osnovu svedočenja Gice.

Šta je EPPO?

EPPO je nezavisna kancelarija zadužena za istrage i krivično gonjenje „zločina uperenih protiv budžeta EU“, poput prevara, korupcije i prekograničnih zloupotreba poreza na dodatu vrednost, čija vrednost se meri desetinama miliona evra. Lista krivičnih dela može da bude proširena u budućnosti i da uključi, na primer, terorizam.

Do sada, 22 država članica EU se pridružilo EPPO-u, a pet država koje ne učestvuju – Švedska, Mađarska, Poljska, Irska i Danska, mogu da se pridruže u bilo kojem trenutku.

Centralna kancelarija EPPO nalazi se u Luksemburgu. Srbija nije članica EPPO, kao što to nisu ni ostali kandidati za članstvo u Uniju, ali je 2018. potpisala sporazum o saradnji sa Evropskom kancelarijom za pravosudnu saradnju (EUROJUST).

Na osnovu navedenog dokumenta stvorena je mogućnost unapređenja operativne i strateške pravosudne saradnje i razmena informacija i dokaza između EUROJUST-a i naše države, ali je pitanje u kojoj meri se takvi mehanizmi saradnje koriste, imajući u vidu brojne „krupne“ afere u Srbiji koje su i dalje bez epiloga.