Lideri regiona se više i ne pretvaraju da se kreću ka EU

Lideri regiona su čak i prestali da se pretvaraju da prave neke pomake na putu ka EU, dok je ranije to pretvaranje bilo uverljivije. Jako je teško očekivati od nosilaca vlasti da se odreknu privilegija i povlastica koje su stekli mehanizmima „zarobljavanja države“ zarad neizvesnih političkih poena, s obzirom da je nemoguće da države regiona postanu članice EU u toku njihovih političkih mandata, kaže za Danas Sena Marić, programska menadžerka i viša istraživačica Centra za evropske politike (CEP) iz Beograda, komentarišući tvrdnje iz analize pod nazivom „Agenda proširenja EU više ne odgovara svrsi“, čiji autori su analitičari briselskog Centra za evropske političke studije (CEPS).

Prema mišljenju naše sagovornice, „aktuelni okvir procesa pristupanja ne može stati na put sve lošijim demokratskim pokazateljima u našoj zemlji i šire i to je zabrinjavajuće“.

– U isto vreme, nametanje bilateralnih sporova poput slučaja Severne Makedonije i Bugarske ostaje nerešivo, štetno za kredibilitet politike proširenja i demotivišuće za sve države kandidate, dokle god je jednoglasno odlučivanje za svaki korak način donošenja odluka. Da bi tražnja za većom odgovornošću i rezultatima došla iznutra, potrebno je, pored političkog zamajca od strane EU kao uvek nezaobilaznog faktora, uključiti u većoj meri celokupno društvo država kandidata u proces pristupanja, dati veću reč civilnom društvu, privredi. Okolnosti su znatno drugačije nego u prethodnim rundama proširenja i bez neophodnog prilagođavanja nećemo videti nikakve suštinske pomake, poručuje Sena Marić.

U studiji CEPS-a se, između ostalog, navodi da je potreban „proaktivan diplomatski angažman svih EU instanci u procesu proširenja i uspostavljanje nezavisnog i neutralnog tela koje će posredovati u sporovima, paralelno sa procesom pristupanja a ne kao preduslov za početak pregovora“.

Kako se ukazuje, očekivalo se da 2020. bude još jedna prekretnica u politici proširenja EU sa otvaranjem, nakon više odlaganja, pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Međutim, nakon što je počela pozitivno, u drugoj polovini te godine politika proširenje EU, uprkos naporima nemačkog predsedavanja, stigla je do nepremostive prepreke kada Bugarska nije pristala da Severna Makedonija dobije datum za početak pregovora zbog istorije svog suseda i tumačenja te istorije.

Tako je, uprkos naporima Evropske komisije da poveća kredibilitet pristupnog procesa, taj proces postao senka onoga što je bio ranije, kada je smatran najuspešnijom spoljnom politikom EU, ocenjuje se.

Navodi se, takođe, da godišnji izveštaji Komisije pružaju dobar uvid u stanje reformi u svakoj zemlji ali da imaju mali uticaj.

Sedam godina pregovaranja

Srbija je počela pregovore o članstvu u Evropskoj uniji 21. januara 2014. Prošle godine nije otvoreno nijedno novo poglavlje u tom procesu, što je predstavljalo presedan. Odluka o neotvaranju poglavlja doneta je, veruje se, u najvećoj meri zbog nedostatka napretka u domenu vladavine prava.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.