List Danas rekorder u izveštavanju o Savamali

Događaji koji su sastavni deo „Slučaja Savamala“ bili su tema u ukupno 706 priloga u šest novina, a u još 527 tekstova slučaj je samo uzgred pomenut. Način izveštavanja je u direktnoj vezi sa tiražom, vrstom i uređivačkom politikom dnevnih novina. Što je tiraž veći, to je pristrasnost u izveštavanju veća, objektivnost manja, a kritičnost prema vlasti najmanja. Ovo su samo neki od zaključaka istraživanja nevladine organizacije Civil Rights Defenders pod nazivom „Slučaj Savamala“, u koji je Danas imao uvid. Istraživanje je obuhvatalo šest dnevnih novina – Danas, Politika, Blic, Večernje novosti, Kurir i Informer.

U proseku su objavljivana dva teksta dnevno u šest novina, a većinu tekstova objavili su Danas i Politika (70 odsto ukupnog broja tekstova), polutabloidi Blic i Večernje novosti izveštavali su mnogo manje (oko 20 odsto), a tabloidi Kurir i Informer najmanje (10 odsto).

Obim i učestalost izveštavanja se veoma razlikuju – Danas je objavio 343 teksta, skoro isto koliko i sve ostale novine zajedno (363), Politika 140, skoro isto koliko Blic i Večernje novosti zajedno (147), a Kurir i Informer zajedno 76 tekstova.

List Danas je u proseku skoro svakog dana imao po tekst, Politika svakog drugog ili trećeg dana, Blic svakog četvrtog, Večernje novosti svakog sedmog dana, Kurir svakog osmog, a Informer svakog jedanaestog dana. U specijalnom izdanju Danasa od 26. juna objavljeno je više tekstova nego u većini ostalih novina za godinu dana.

List Danas je rekorder u obimu izveštavanja, a upravo je kulminacija bila specijalno izdanje od 26. juna kada su se razne poznate ličnosti okupile oko teme. Javne ličnosti, koje su se takođe angažovale oko slučaja Savamala, prisutne su gotovo samo u Danasu u 35 priloga i to kritikujući javnu vlast i pozivajući na odgovornost za rušenje u Hercegovačkoj. U Danasu se time oštrica kritike vlasti ne gubi, ali se ona svodi na minimum u Politici, Blicu, Večernjim novostima i Kuriru, a potpuno gubi u Informeru.

Samo u junu Danas je objavio isti broj tekstova koliko Kurir i Informer za godinu dana zajedno. Danas jedini ima veliki broj javnih ličnosti i građanskih aktivista, pa je najviše i doprineo tome da se čuju stavovi civilnog društva. Tema svakog trećeg priloga je poziv na odgovornost, a još trećina priloga se bavi rušenjem u Hercegovačkoj i radom javne vlasti tim povodom.

S druge strane, Informer je o Savamali izveštavao uglavnom kao o napadu na premijera i rušenju vlasti (80 odsto), a samo povremeno iz ugla korupcije i kriminala ili kao o rušenju pravne države. Čestom upotrebom senzacionalističkih naslova i karikiranjem simbola kao što su „žuta patka“ i „fantom“, Informer značaj slučaja Savamala svodi na trivijalnost.

Paradigma urušavanja pravne države

„U noći između 24. i 25. aprila 2016. godine, dan nakon parlamentarnih izbora u Srbiji, dvadesetak ljudi sa fantomkama na glavi su pod nerazjašnjenim okolnostima, bez dozvole i najave, srušilo blok zgrada u Hercegovačkoj ulici u centru Beograda. Maltretirani i uplašeni građani su zvali policiju ali je ona odbila da izađe na uviđaj, a javnost je o celom slučaju saznala nekoliko dana kasnije. U međuvremenu, grad Beograd je dozvolio da se na mestu srušenih objekata počne sa gradnjom parkinga u okviru kontroverznog projekta „Beograd na vodi“. Više hiljada revoltiranih građana je nakon rušenja izašlo na ulice zahtevajući da se utvrdi ko je, zašto i po čijem nalogu srušio objekte na 1.200 kvadratnih metara. Predstavnici vlasti su u početku obećavali razrešenje slučaja da bi ubrzo zatim ceo slučaj potpuno marginalizovali i pokušali da ga potisnu u zaborav. Iako optužnica nije podignuta do završetka ovog izveštaja, periodični protesti su se nastavili, a slučaj Savamala je postao paradigma urušavanja pravne države i najveći povod za ispoljavanje građanskog nezadovoljstva posle 2000. godine“, navodi se u izveštaju Civil Rights Defendersa.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.