Maloletnički brakovi – kršenje zakona ili poštovanje običaja

Ipak, Apelacioni sud u Beogradu je, u odluci koja je podigla dosta prašine u javnosti, preinačio prvostepenu presudu i oslobodio krivice punoletnu osobu za koju je nedvosmisleno utvrđeno da je imala seksualne odnose sa trinaestogodišnjom devojčicom. Obrazloženje sudskog veća privuklo je najviše pažnje – okrivljeni, zbog toga što je pripadnik romske nacionalne manjine, nije bio svestan da čini krivično delo. Da li se u konkretnom slučaju radi o ozloglašenoj popustljivosti domaćih sudova koji kršenje zakona opravdava običajima ili doslednoj primeni prava koja se ne iscrpljuje citiranjem paragrafa Danas je pokušao da sazna od relevantnih sagovornika.

Oko temeljnih činjenica slučaja nema spora – okrivljeni i oštećena upoznali su se u julu 2017. godine preko društvene mreže „Fejsbuk“. Nakon toga, okrivljeni je sa oštećenom u periodu od 20. jula do 28. avgusta kada je kod je nje utvrđena trudnoća, imao seksualne odnose. U tom trenutku ona je imala 13 godina.

Ključno pitanje slučaja je – da li je kod okrivljenog postajala neotklonjiva pravna zabluda. Naime, član 29 Krivičnog zakonika ističe da nije krivično delo ono delo koje je učinjeno u neotklonjivoj pravnoj zabludi. Neotklonjiva zabluda nastaje u slučaju u kojoj okrivljeni nije bio dužan i nije mogao da zna da je njegovo delo zabranjeno. Viši sud u Pančevu, koji je prvostepeno osudio okrivljenog, presudio je da je okrivljeni, kao prosečan građanin, bio svestan da je stupanje u polne odnose sa detetom zabranjeno. Apelacioni sud je došao do drugačijeg zaključka.

„Polazeći od činjenice da su okrivljeni i oštećena pripadnici romske nacionalne manjine, Apelacioni sud je najpre okolnosti konkretnog događaja cenio u sklopu sociokulturoloških osobenosti navedene etničke zajednice u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa, koje se, između ostalog, odnose na rano stupanje u polne odnose i rano zasnivanje zajednice života“, stoji u presudi Apelacionog suda.

Osobenost etničke zajednice sud je našao u iskazu okrivljenog koji je na sudu rekao da su prvi put imali seksualni odnosu u kući u kojoj je oštećena živela sa majkom, bratom i očuhom i da im je majka oštećene spremila krevet u zasebnoj sobi. Prema njegovom iskazu, nakon što su tu proveli dva dana i dve noći, zajedno sa majkom oštećene prešli su u kuću okrivljenog. Kada je majka oštećene saznala da su imali seksualne odnose, rekla je ćerki da treba tu da ostane i da je sada žena okrivljenog.

Značajan uticaj na odluku suda imalo je i mišljenje sudskog veštaka, dečjeg psihijatra Stevana Jokića, koji je na osnovu razgovora sa okrivljenim stekao utisak da on nije znao da je stupanjem u seksualne odnose sa oštećenom prekršio zakon. Veštak je istakao da se okrivljeni kulturološki ponašao kao i većina pripadnika njegove zajednice. Uz mišljenje veštaka, na odluku suda uticale su i karakteristike okrivljenog koji je opisan kao neko ko dolazi iz porodice slabijeg socijalno-ekonomskog stanja i ko je napustio školovanje u trećem razredu srednje škole, bez zanimanja, nezaposlen, sa nivoom znanja ispod svog uzrasta.

Imajući u vidu sve argumente, sud je došao do zaključka da okrivljeni „nije mogao da zna za postojanje pravne norme koja se odnosi na njegovo ponašanje“.

Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) nema dilemu – sud je doneo pogrešnu odluku.

– Ne možeš štititi ljudska prava okrivljenog time što ćeš kršiti ljudska prava žrtve, kaže ona. Ona je u tekstu za Peščanik podsetila na niz međunarodnih konvencija o zaštiti dece koje je Srbija ratifikovala, a koji su ovom presudom svedeni na mrtvo slovo na papiru.

– Ova presuda je obesmislila sve aktivnosti koje Srbija sprovodi na zaštiti dece. Sud bi trebalo da bude vrhunac u sistemu zaštite, kaže Macanović. Poseban aspekt presude, dodaje ona, jeste nalaz veštaka koji je poslužio kao ključni argument sudskom veću.

– Veštaci nemaju nikakvu odgovornost za sopstvene nalaze. Međutim, to što u ovom konkretnom slučaju veštak ne zna zakone ne sme da bude izgovor za sudsko veće, kojima je posao da poznaju zakone, ističe Macanović uz opasku da je veće u ovom slučaju moralo da zatraži dodatno veštačenje.

Sličnog stava je i Slavica Vasić, predsednica Romskog ženskog centra – Bibija. Odluka Apelacionog suda u Beogradu je, prema njenom mišljenju, pogrešna pošto je obaveza suda da odlučuje po zakonu i međunarodnim konvencijama, a ne po običajnom pravu. Kako navodi, osim što je pogrešna ona je i diskriminatorna.

– Ne može se generalizovati i reći da su maloletnički brakovi karakteristika Roma. Ovakva presuda je kontraproduktivna cilju da se praksi maloletničkih brakova stane na put, ističe Vasić dodajući da svako ko živi sa maloletnom osobom treba da odgovara.

Uzrok oslobađajuće presude, dr Dragoljub Acković, član Svetskog parlamenta Roma, vidi u nepoznavanju kulture romskog naroda.

– Oslobađajuća presuda će poslužiti da se ovakva praksa zataška i neometano nastavi. Lično mislim da je mladić trebalo da dobije maksimalnu kaznu, jer bi onda bila poslata poruka da je takvo ponašanje neprihvatljivo, ističe Acković.

Poznato ime

Oslobađajuću presudu donelo je tročlano veće Apelacionog suda u Beogradu. U donošenju odluke učestvovale su sutkinje Milena Rašić i Mirjana Popović dok je veću predsedavao sudija Miodrag Majić. Sudija Majić, predsednik Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja, često istupa u javnosti kritikujući pojedine pojave u pravosuđu. U vreme dok se najavljivalo usvajanje izmena Krivičnog zakonika koje bi u naš pravni sistem uvelo kaznu doživotnog zatvora i za najteža dela ukinulo mogućnost uslovnog otpusta, Majić je bio vređan u parlamentu od strane poslanika vladajuće koalicije upravo zbog rezervi o predloženim rešenjima koje je javno izneo.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.