Medijacija je dobrovoljan i manje formalan postupak za rešavanje sporova u kom treće lice, medijator, posreduje i pomaže da se dođe do sporazuma koji je prihvatljiv za sve strane.
Iako brža, jeftinija i efikasnija alternativa sudskom postupku, i prema zakonskim okvirima dostupna građanima Srbije, medijacija je u praksi još uvek nedovoljno zastupljena.
Prema izveštaju Vrhovnog kasacionog suda, sudovi u Srbiji su u 2019. godini imali 460.970 parničnih predmeta u radu, dok je prema statistici Ministarstva pravde u istoj godini sprovedeno 569 medijacija.
Medijaciji može da se pristupi u bilo kom trenutku nakon nastajanja konkretnog spora, pre nego što je pokrenut sudski postupak, za vreme sudskog postupka ili u toku postupka prinudnog izvršenja.
Prednosti medijacije su brojne. Istraživanje koje je nedavno sprovedeno u okviru projekta ‘EU za Srbiju – Podrška Vrhovnom kasacionom sudu’, na uzorku od preko 8.000 sudskih predmeta, pokazalo je da parnični postupak u prvom stepenu u proseku traje 414 dana, dok je između dva ročišta prosečno protekne 103 dana.
Poređenja radi, vreme trajanja celokupnog postupka medijacije u proseku iznosi 53 dana, sa procentom uspešnosti od 70 odsto.
Razumevanje medijacije i njenih prednosti kako od strane pravnih profesija, tako i privrede i građana, izuzetno je važno za podsticanje njene primene.
Upravo zbog toga, projekat ‘EU za Srbiju – Podrška Vrhovnom kasacionom sudu’ je tokom ovog meseca održao onlajn seminare za blizu 200 sudija i sudijskih pomoćnika iz 62 osnovna i viša suda.
Dodatno, organizovana je i serija onlajn radionica za medijatore, advokate, sudije, predstavnike privrednih komora, poslovnih entiteta, NVO, centara za socijalni rad, kao i građane sa područja ovih sudova.
Projekat blisko sarađuje sa partnerskim institucijama – Vrhovnim kasacionim sudom, Ministarstvom pravde, Pravosudnom akademijom i sudovima, u sprovođenju brojnih aktivnosti, kako bi Srbija unapredila primenu ovog efikasnog i humanog metoda rešavanja sporova.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Sem Fabrici, izjavio je: ‘Projekat ‘EU za Srbiju – Podrška Vrhovnom kasacionom sudu’ deo je šire inicijative EU za unapređenje efikasnosti pravosudnog sistema.
Ova inicijativa je u prošlosti već dala opipljive rezultate, posebno u oblasti smanjenja broja starih sudskih predmeta, pomažući tako građanima Srbije da dođu do pravde.
Dodatno, podrška da se poveća efikasnost u Srbiji deo je širokog opsega delovanja EU u korist pravosuđa i vladavine prava generalno.
U proteklih šest godina vrednost bespovratne pomoći koju je pružila EU u oblasti vladavine prava, reforme pravosuđa i unutrašnjih poslova u Srbiji premašuje 163 miliona evra.
Samo u pravosudnom sektoru EU trenutno finansira projekte u vrednosti od 13,5 miliona evra.
U specifičnoj oblasti medijacije, pojačana upotreba ovog instrumenta dodatno će doprineti smanjenju broja nerešenih predmeta u sudovima, umanjiti troškove sporova, ubrzati postupke i dovesti do vansudskog poravnanja u slučajevima kada stranke traže sporazumna i međusobno prihvatljiva rešenja.
Direktiva EU iz 2008. godine zapravo je bila ključna prekretnica za pospešivanje medijacije u Evropi.
Namera je bila da se direktivom podstaknu građani i privreda da koriste medijaciju za rešavanje sporova i da se uspostavi ‘uravnoteženi odnos između medijacije i sudskih postupaka’.
Verujem da bi široka primena medijacije, koja se još uvek nedovoljno koristi u Srbiji, trebalo da doprinese pristupu pravdi i bržem rešavanju pravnih sporova – važnom delu svakodnevnog života građana Srbije, zaključio je ambasador Fabrici.
Primer dobre prakse EU predstavlja italijanski model koji već nekoliko godina uspešno postiže ravnomerniji odnos između parničnih i medijacijskih postupaka.
Leonardo D’Urso, ekspert Projekta kaže da je 2013. godine italijanska vlada uvela u pravni sistem jedinstveni sistem medijacije te vrste širom sveta, usredsređen na obavezu strana da učestvuju samo na ‘prvom medijacijskom sastanku’ kao uslov u određenim oblastima građanskih i privrednih sporova.
– Nakon početnog sastanka, stranke mogu slobodno da odluče da li da nastave sa potpunom medijacijom, prevazilazeći na taj način bilo kakve prigovore u vezi sa ustavnošću propisa. Model ‘obaveznog prvog sastanka’ generiše u proseku preko 150.000 medijacija svake godine od njegovog usvajanja. Nakon sedam godina od usvajanja, 87 odsto medijacija pokrenutih na ovaj način je imalo stopu uspešnosti od oko 50 posto. U odsustvu obaveznog prvog sastanka medijacija je usvojena samo u 13 odsto slučajeva. Ovo pokazuje da je učešće na obaveznom prvom sastanku o medijaciji, na neutralnom mestu, u prostorijama pružaoca usluga medijacije, i uz pomoć advokata i medijatora, najefikasnije sredstvo da se osigura da stranke koje su sporu dobrovoljno odluče da pokrenu postupak medijacije. Bez sastanka, tog tipa, između stranaka, takva odluka neće biti doneta u ogromnoj većini slučajeva, rekao je D’Urso.
Srbija među prvima
Srbija je jedna od prvih 46 zemalja koje su u avgustu 2019. pristupile Konvenciji Ujedinjenih nacija o međunarodnim sporazumima o rešavanju sporova medijacijom (‘Singapurska konvencija’), što govori u prilog opredeljenju za dalji razvoj medijacije u skladu sa najvišim međunarodnim standardima.
Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.