Mediji su važan stub demokratije i vladavine prava

Nezavisni mediji igraju suštinsku ulogu jer pomažu građanima da donesu ispravne odluke, bore se protiv dezinformisanja i manipulisanja demokratskim debatama, poručila je nedavno Vera Jurova, potpredsednica Evropske komisije, zadužena za promociju vrednosti EU i transparentnosti. Kako je istakla, „ne bi smelo da bude nikakvog političkog pritiska na medije“.

– Snažni lideri su oni koji zadobijaju poštovanje putem svojih akcija, koji prihvataju raznolikost mišljenja i omogućavaju građanima da budu ispravno informisani, a ne oni koji nastoje da ućutkaju kritičke glasove. U demokratiji nezavisni mediji treba da rade svoj posao i da postavljaju pitanja bez straha ili favorizovanja. Naš posao, kao političara, jeste da odgovorimo činjenicama, a ne napadima, ocenila je zvaničnica EK.

Jurova je istakla da u „svetu u kojem novinarstvo ima moćne neprijatelje, potrebni su mu i snažni saveznici“. U tom kontekstu, najavila je da će jedan od prioriteta EK ove godine biti unapređenje bezbednosti novinara, uključujući pokretanje „konkretnih mera“. Kako je dodala, „Evropi treba akt o slobodi medija, kojim će se odgovoriti na pretnje nezavisnim medijima“.

Potpredsednica EK je naglasila da zabrinjavaju zaključci novog izveštaja o dezinformisanju tokom aktuelne pandemije kovid 19, koje je objavila fondacija Avaz („Avaaz“).

„Uprkos poboljšanjima, Fejsbuk i druge platforme moraju da učine više da bi se postarali da se poštuju njihova pravila o korišćenju širom planete. Stoga, radimo na osnaženju naših pravila protiv dezinformisanja“, navela je Jurova.

U pomenutom izveštaju ocenjuje se da trenutni napori koje Fejsbuk preduzima da bi se borio protiv lažnih vesti ostaju „nedovoljni za ograničavanje širenja dezinformacija o koronavirusu“.

Ilustracije radi, konstatuje se da je toj platformi ponekad potrebno i do 22 dana da „označi neki sadržaj kao lažan“.

„Takva kašnjenja znače da milioni korisnika vide, komentarišu i dele lažne sadržaje pre nego što se oni označe kao dezinformacije, ili bivaju uklonjene“, upozorio je Avaz.

Rezultati pojedinih drugih istraživanja u koja je Danas imao uvid pokazuju da je Fejsbuk „poligon“ i za plasiranje lažnih vesti u kojima se veliča Rusija, i to naročito u državama ovog regiona, pre svega u Srbiji i Crnoj Gori.

Te Fejsbuk stranice uglavnom se „vode“ kao patriotske, a zapravo plasiraju ultranacionalističke sadržaje.

Čak i kada ne postoje podaci da ih kontroliše Moskva, uglavnom su snažna uporišta za jačanje proruskih osećanja, uključujući širenje propagande koja služi interesima Kremlja, poput različitih teorija zavere, mahom protiv država Zapada.

Procenjuje se da 30 odsto stranica na Fejsbuku koje izrazito favorizuju Kremlj privlači podjednaku pažnju korisnika ove društvene mreže u Srbiji i Crnoj Gori.

Najveći broj „pratilaca“ imaju „proruski“ Fejsbuk nalozi koji nisu „otvoreno“ politički, već se, recimo, fokusiraju na sport, kulturu, pravoslavlje i slične teme.

Takvi zaključci ne iznenađuju, imajući u vidu podatke o sve primetnijoj ruskoj politici „meke sile“. U slučaju Srbije to pre svega znači da se naglasak stavlja na kulturne i verske sličnosti dva naroda.

„Armija botova“

Procenjuje se da je Kremlj dosad u proteklih nekoliko godina vodio „desetine kampanja dezinformisanja“, što je značilo i objavljivanje lažnih vesti kako bi se uticalo na ishode izbora u evropskim zemljama, ali i u Americi. Kako navode medijski stručnjaci, u tu svrhu angažovana je „armija ljudi“ koji su preko lažnih naloga na društvenim mrežama „plasirali“ neistine sadržaje, kao i „botovi“ za komentarisanje i širenje dezinformacija. Veruje se da su Rusi navedenu praksu najčešće „praktikovali“ da diskredituju rivalske države iz nekadašnjeg sovjetskog bloka, naročito Ukrajinu.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.