Medijskom servisu režima EU projekat

Prema dostupnim podacima, u pitanju je redakcija koja će biti sastavljena od izveštača 16 novinskih agencija u evropskim zemljama. Bavila bi se izveštavanjem o procesima u vezi sa Evropskom unijom i trebalo bi da počne da radi sredinom 2022. godine. Srbiju će u toj mreži predstavljati Novinska agencija Tanjug, najavljuje se u saopštenju.

Koalicija podseća da je Tanjug medij koji je prepoznat po bliskoj saradnji sa vladajućim strukturama u Srbiji.

Osim što uživa povlašćeni položaj prilikom raspodele različitih budžetskih fondova, Tanjug je godinama radio uprkos uredbe Vlade Srbije.

Novinska agencija Tanjug trebalo je da prestane sa radom u oktobru 2015. godine.

Čak pet godina posle tog roka poslovala je i emitovala informacije uz odobravanje iz vrha vlasti.

Kako se ukazuje u saopštenju, posle pravnih akrobacija, brend Tanjug koristi firma Tačno, estradnog umetnika Željka Joksimovića, i to na 10 godina.

Koalicija pita Evropsku komisiju kako je moguće da je spremna na saradnju sa Tanjugom koji je plasirao netačne informacije u interesu političara i stranaka, a ne tačne vesti u korist građana?

Kako je moguće da je Tanjug deo dugoročnog projekta vrednog 1,76 miliona evra, a da je reputacija te agencije duboko narušena jer je direktno učestvovala u urušavanju demokratije?

Kako je moguće da Evropska komisija finansira upravo onu redakciju koja je odgovorna za proizvodnju dezinformacija, za učešće u javnim hajkama protiv kritičara sadašnje vlasti i za srozavanje profesionalnih i etičkih standarda profesije, pita Koalicija.

Članovi Koalicije za slobodu medija su Asocijacija medija, Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Poslovno udruženje Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal Pres“ i Slavko Ćuruvija Fondacija.

Radomir Diklić, direktor novinske agencije Beta kaže za „Danas“ da smatra da „birokratija u Briselu zapravo nema pojma šta se na polju informisanja dešava u Srbiji“.

– Naravno, po nekoj inerciji i verovatno pod uticajem i pritiskom nekih agencija, oni su uzeli da pomognu u finansiranju Tanjuga preko nekih projekata, ne ulazeći ni u strukturu vlasništva jer bi sad to moglo da se odbrani time da to više nije državna agencija nego privatna, objasnio je Diklić.

Dodao je da je mnogo važnije da se uđe u uređivačku politiku svake kuće i ako se to posmatra, to je potpuno druga priča.

– Ovog trenutka, bilo koji problem u regionu koji bi trebalo da se nađe u servisu Tanjuga a ne odgovara interesima sadašnjih vlasti, neće se naći i to će Tanjug da preskače, kazao je on.

Diklić je istakao i da je Tanjug agencija „ove vlasti“ i da ona tako funkcioniše već duže vreme.

– Tako je već dugo, forma se menja ali suština je to. Ovi koji su na spisku (agencije) su manje-više vezani čvrstim ugovorima i vezama za vlade svojih zemalja. Mislim da birokrate u Briselu to rade onako ofrlje po nekoj inerciji, rekao je on.

Na pitanje da li je Beta konkurisala za ovaj projekat, Diklić je rekao da nisu bili ni obavešteni da projekat uopšte postoji.

– Niko nas nikada nije ni obavestio. Mi smo saznali kad i vi, od juče znamo za to. Ni mi ni FoNet, nikoga od nas niko nije obavestio, to kao da je pozivno bilo. Može da se desi i da konkurišemo, ali ako su pobrojani koji će činiti taj tim, ja ne znam onda kako mi da uđemo u slučaju Srbije, kad je Tanjug stavio nogu u vrata, zaključuje Diklić.

Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) je rekao da bi morali da postoje jasni kriterijumi kako je biranje izvršeno, ko je radio evaluaciju i kako je doneta odluka, odnosno da li su agencije zadovoljile novinarske standarde.

– Ono što je jako bitno kada se dodeljuje bilo kakva pomoć, a to važi kada Evropska unija dodeljuje sredstva nevladinim ogranizacijama, da u predlogu konkursa bude ko može da aplicira – pravne i finansijske uslove i svi učesnici moraju da dobiju listu ocene njihove ponude, kaže Gavrilović.

Na konstataciju Danasa da su nam iz Bete odgovorili da do juče nisu ni znali za konkurs, Gavrilović je rekao da to jeste problem jer postoji mogućnost da konkurs nije odrađen transparentno.

– To je problem. Trebalo bi znati koji je to tip konkursa, da li je to konkurs koji zahteva da se to objavi… Ovo je očito urađeno na način koji nije bio transparentan, ali sa druge strane, moguće je da je to odluka Evropske komisije da to tako bude, zaključio je on.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.