Metafora stanja u srpskom društvu 1Foto: N. Kovačević

Od četvorice učesnika spontanih protesta, koji su se održavali prošlog leta u Užicu, trojica su osuđena, jer su priznala krivicu za nasilništvo, dok je četvrti demonstrant, po odluci istog suda, oslobođen pošto je odbio da prizna navode iz optužnice.

Njima se sudilo u Osnovnom sudu u Užicu. Prvi sudski proces, tokom koga su osuđena trojica demonstranata završen je u julu prošle godine, dok je nedavnim suđenjem četvrti učesnik oslobođen optužbe.

Tokom protesta, na kojima su građani iskazivali nezadovoljstvo stanjem u zemlji i u samom gradu, oni su uhapšeni i optuženi da su jajima, paradajzom i farbom u plastičnim kesama gađali veliki poster na kome je cela figura Aleksandra Vučića, koji se nalazi na sedištu Gradskog odbora SNS, u hotelu Zlatibor, u centru grada.

Na uslovne kazne od po četiri meseca su osuđeni P.S., A.I. i M. M. zbog, kako je sud utvrdio nasilničkog ponašanja iz člana 344. stav 1 Krivičnog zakonika. Kazne se neće izvršiti, ukoliko osuđeni, ne učine krivično delo tokom jedne godine od pravosnažnosti pesude.

U informaciji, koju je Danasu, nakon suđenja, dostavio užički Osnovni sud, navedeno da su se „okrivljeni, u prisustvu svojih branilaca, i javni tužilac odrekli prava na žalbu“. Sumnju da su demonstranti priznali krivicu pod pritiskom, sud je odbacio.

„Okrivljeni su, u prisustvu svojih branilaca, priznali izvršenja krivičnih dela za koje ih je Osnovno javno tužilaštvo gonilo po službenoj dužnosti, nakon čega su presude objavljene, te su se isti, takođe u prisustvu svojih branilaca, odrekli prava na izjavljivanje žalbe kao i njihovi branioci“, navedeno je u informaciji koji je tada užički sud dostavio Danasu.

S druge strane, Užičanin P.G. oslobođen je nedavno optužbe za isto delo, zbog, kako je sud obrazložio, nedostatka dokaza. Javni tužilac je uložio žalbu Višem sudu u Užicu, navodeći da je radnja okrivljenog dovela do značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana i težeg remećenja javnog reda i mira, time što je jajima ispunjenih farbom, gađao „baner sa slikom predsednika (države)“.

Tužilac je naveo da su se „delovi farbe zadržali na slici, prostorijama stranke i betonskom pločniku ispred tih prostorija, te da je P.G. pozivao druga lica da mu se pridruže i uzvikivao parole protiv predsednika države“.

Međutim, Viši sud je žalbu odbio, uz obrazloženje da je Osnovni sud u pravilno zaključio da radnja okrivljenog nije ni najmanje predstavljala nasilje ni nespokojstvo građana.

„Nije moguće“, navodi Viši sud, „da prekršaj preraste u krivično delo“, potom ističe da „nije dovoljno utvrditi da je ponašanje učinioca bilo nepristojno, pa da se zaključi kako je takvom radnjom učinjeno krivično delo nasilničkog ponašanja“.

Protest, koji nije bio zabranjen, kao i ponašanje okrvljenog P.G., smatra Viši sud, nisu naveli policajce, koji su bili svedoci na suđenju, da zatraže intervenciju policije, jer nije bilo težeg remećenja javnog reda i mira, odnosno značajnijeg ugrožavanja spokojstva građana.

Viši sud smatra da to što je tužilac u optužnici u više navrata „ponavljao ime predsednika države“ i da je „okrivljeni uzvikivao parole protiv predsednika države ne mogu da se podvedu pod zakonska obeležja krivičnog dela nasilničkog ponašanja“.

Mirko Filipović, advokat oslobođenog demonstranta, kaže za Danas da je „sud doneo zakonitu presudu i da nije potpao pod pritisak izvršne vlasti“.

„Okrivljeni P.G. nije uradio ništa od onoga što mu se bićem krivičnog dela stavlja na teret“, dodao je Filipović. Za trojicu ranije osuđenih demonstranata kazao je da su „podlegli pritisku tužilaštva i da su priznali krivicu koje nema, kako bi bili pušteni iz pritvora“.

„Moj branjenik nije pristao na nagodbu i on je oslobođen. Da budem pošten, pretpostavljam da bi i ostale optužene sud oslobodio da nisu prihvatili krivicu“, ocenio je advokat Mirko Filipović.

Otvoreno pismo predsedniku

Dragan Krsmanović, pukovnik u penziji, ratni komandant aerodroma Ponikve kod Užica u vreme NATO bombardovanja i istoričar, nakon hapšenja mladih demonstranata, otvorenim pismom koji je Danas objavio, poručio je Aleksandru Vučiću „da se ne iživljava nad nemoćnima, nego da uhapsi njega“, jer je on, kako je naveo, „inspirator, organizator i izvršilac tog čina“, kojim je Vučiću, „simbolično pljunuo u lice, ali ni blizu onako kako je Vučić pljunuo na ustav, zakone i običaje ove zemlje čiji je, nažalost, predsednik“. Rekcije nije bilo, jer bi, kako kaže, s obzirom na njegovu reputaciju, bilo nespojivo da se on označi kao nasilnik, nego se, dodaje, „hapse mladi i pripisuje im se nasilništvo“.

Ocenivši da su „trojica osuđenih demonstranata prevareni, jer su pod pritiskom priznali krivicu, da bi izašli iz pritvora“, Krsmanović navodi da je bio svedok na suđenju demonstrantu koji je oslobođen optužnice i kaže da „optužnica nema veze sa tim predmetom, ali da oslikava atmosferu u srpskom društvu“.

„U vojnom arhivu našao sam da je neka Leposava iz Lapova, 1946. godine, osuđenja zatvorskom kaznom i prisilnim radom, uz konfiskaciju imovne, zato što je klela narodnu vlast. To je paralela sa sadašnjim vremenom, neka vrsta zatvorenog kruga koji je napravljen od tada do danas, jer u takvom totalitarizmu svaki oblik mišljenja i izražavanja neslaganja sa vlašću je kažnjiv i za robiju“, kaže Krsmanović i poručuje da se „vratilo ono društvo sa lažnim skupštinom, bez društvenog dijaloga i slobodnih medija“.

„Umesto da vlast omogući demokratske mehanizme da se problemi artikulišu i rešavaju dijalogom, Srbija je postala ekspres lonac koji svakog trenutka može da eksplodira“, poručuje Krsmanović.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari