Miloš Milovanović: Velika promena počinje malim činom

U tom trenutku postoji i izbor da se pomirimo sa time ili zapitamo da li je sve baš tako kako nam se servira i šta bi mogla da bude naša odgovornost – kaže Miloš Milovanović, novinar N1, prepoznatljivo lice ove televizije koje odmerenošću, lepim držanjem, pristojnošću i neagresivnim novinarskim pristupom, sve poželjnijim u nova medijska vremena, predstavlja jedno od lepših lica ove preofesije.

* Kolika je odgovornost a kolika privilegija (ako jeste) voditi jedini jutarnji program na televizijama sa kojim gledaoci i doslovno i u prenesenom smislu otvaraju oči i bude se?

– Naravno da je velika odgovornost biti u ekipu programa kojim ljudi biraju da započnu dan. Mi se neprekidno zalažemo za najviši profesionalni nivo i trudimo da u što kraćem roku stignemo do mesta i priča koje su u datom trenutku za građane ključne. I prema reakcijama koje do nas dolaze ili koje nam direktno upute gledaoci – dobro nam ide.

* Kako programima vaše televizije privući publiku koja vas inače ne prati i ponavlja floskule vlasti nazivajući nezavisne medije izdajničkim i plaćeničkim? Da li je uopšte moguća promena ove paradigme?

– Tu postoji veliki tehnički problem, problem slobode tržišta i izbora. Mnogo je primera da korisnik ne može sam birati operatora ili da nemaju svi gledaoci pristup svim medijima. Kada bi taj problem bio prevaziđen, siguran sam da bi sve išlo drugačije.

Promena paradigme? Uverio sam se, nažalost, da se kod nas značajne promene dešavaju vrlo teško i retko. Ne mislim, međutim, da je to nemoguće. Naravno da je neprijatno nositi tako tešku „titulu“. Reč je o niskom pokušaju diskreditacije, koji je nemalo puta doveo novinare u opasnost.

* Videli smo u emisiji vašeg kolege kako vlast vešto održava stanje manipulacije građanima upravo tako što im onemogućava da čuju drugu stranu. Ipak, da li mislite da smo kao članovi ovog društva dovoljno zreli da svoje izbore pravimo sami?

– Izbor prosto mora biti samostalan i slobodan, za to su se borile generacije naših predaka i prethodnika. I svako od nas mora biti svestan da slobodu ličnog izbora mora braniti, po svemu sudeći, svakodnevno. Politički izbori našeg društva nažalost pokazuju i da moramo mnogo da sazrevamo i učimo, kako bismo prestali da se vraćamo na prethodna poglavlja svoje istorije. Posebno na ona koja su nam se obila o glavu.

* Vaš voditeljski i prezenterski stil uzorito je oličenje rada profesionalne i pristojne medijske kuće. Koliko rad na N1 podrazumeva takav pristup, a koliko je upravo izbor novinara na ovoj televiziji razlog što ona izgleda tako kako izgleda?

– Rekao bih da je to profesionalni začarani krug. Kolektiv i svako od nas pojedinačno uzajamno utičemo jedni na druge. Naravno da je izbor ljudi uvek okosnica oko koje se formira stil ekipe, jer svako nosi svoj stil, prepoznatljivost, pa i polje užih interesovanja. Pristojnost i zalaganje moraju biti i ostati oslonac za svakog medijskog profesionalca. U suprotnost, isticanje se dešava na potpuno pogrešan način.

* Ipak, desi se, kao i vama nedavno, da gosti u studiju nisu spremni na dijalog, da se atmosfera uzburka i jedva smiri i van domašaja kamera. Šta mislite, gde nam je to nestala kultura dijaloga, da li je zapravo na ovim prostorima ikad zaživela?

– Taj događaj je nesumnjivo još jedan pokazatelj malopre pomenutog niskog nivoa društvene zrelosti. Ako isključimo spremnost na razgovor, isključili smo i želju i mogućnost da nešto poboljšamo. Velika je nesreća kada ljudi biraju upravo taj smer, misleći da ostvaruju neke pobede. A to je posebno upečatljivo u trenutku kada ne postoji jednaka medijska zastupljenost svih političkih opcija. Kultura dijaloga je narušena nemaštinom, dugogodišnjim spajanjem kraja s krajem… nizak standard ne može voditi visokoj zrelosti i visokom nivou kulture. Posebno ne u sredini koja se taman opustila u socijalizmu 80-ih, da bi uletela u pakao 90-ih. Iz njega kao da još uvek nismo izašli. Imamo, očigledno, još mnogo da učimo i vežbamo.

* Da li je u stvari u interesu medija ta kultura i dijalog ili je, zarad gledanosti i slušanosti, skandalozno ponašanje „u modi“?

– Profesionalni mediji i svaki medijski radnik koji radi savesno ne mogu imati interes da se svi nivoi društvene komunikacije srozavaju. Ali, mediji su u našoj zemlji zaboravili na svoju edukativnu i skoro pa vaspitnu ulogu. Kao što su nekada uzori bili drugačiji, tako su i medijski standardi bili drugačiji. Mislim da je na svakome od nas u medijima odgovornost da promovišemo i negujemo normalnu komunikaciju, argumentovanu razmenu mišljenja, na isti način na koji u svom radu ukazujemo na propuste naših vlasti ili nedopustive pojave u društvu. Skandal za mene ne može biti moda.

* Kako se i može li se boriti protiv takvog ustrojstva sveta? Vi ste čovek koji iz dolazi iz kulture, jedne tanane umetnosti kakva je muzika. Smetaju li vam buka i bes ovdašnje pre svega političke i medijske scene?

– Velika promena počinje malim činom. I mnogo puta smo čuli – neka svako radi svoj posao. Ali, neka ga radi sa odgovarajućim kompetencijama, savešću i posvećenošću i kontrolom. E, to je dobar početak. Medijska scena jeste opterećena, zatrpana i pretrpana bukom i sadržajima bez vrednosti i kvaliteta. Ali, vratimo se na priču o ličnim izborima i slobodi – moć je u rukama svakog gledaoca ili čitaoca, svakoga od nas. Kao što postoji trenutak kada na daljinskom upravljaču biramo gde će se naša pažnja zadržati, tako postoji trenutak u kome ćemo birati da verujemo da je sve sjajno i da smo deo privilegovane grupe ili nacije iako svojim očima vidimo šta se dešava. U tom trenutku postoji i izbor da se pomirimo sa time ili zapitamo da li je sve baš tako kako nam se servira i šta bi mogla da bude naša odgovornost. Svoju odgovornost vidim u poslu koji radim, i koji rade moje kolege.

* Kad smo već kod umetnosti i kulture – da li su vam takve teme bliže i da li biste voleli više takvog sadržaja čak i u emisijama informativnog tipa? Da li, najzad, sagovornici iz ove oblasti, čak i kada su uronjeni u politiku, pokazuju drugačije lice od ostalih sa javne scene?

– Teme u vezi sa kulturom i umetnošću su neizbežno manje ili više povezane i sa političkom situacijom. Da se poslužim i ironijom: umetnici i radnici u kulturi dele sudbinu svog naroda i zemlje. Baš zato i ne čudi da imaju jasan stav o zbivanjima oko nas i taj stav dele i sa nama iz medija. I mediji su deo kulturne scene, na kraju, kultura i informisanje imaju zajedničko ministarstvo.

Naravno da smatram da nam je na svim nivoima, pa i na nivou TV programa potrebno više kulturnog sadržaja. Ali, umesto vajkanja nad trenutnim stanjem, biram da se radujem svakom zanimljivom sagovorniku iz sveta kulture. Dokazali su do sada reditelji, književnici, muzičari, glumci da i te kako imaju šta i kako da kažu. I daju drugačiji, lepo artikulisan, maštovito objašnjen pogled na trenutak u kome živimo. Neretko se i iznenadim otvoreno iznesenim stavovima umetnika i radnika u kulturi, ali su oni nesumnjivo jedno veliko osveženje, pa i otrežnjenje.

Pol ne daje prednost

* U jutarnjem, ali i ostalim programima televizije N1, a čini se i u ostalim medijima, dominiraju žene. Kako vam je u tom okruženju, da li preteže kompetitivnost ili kolegijalnost i solidarnost i ima li to veze sa polom?

– Imam sjajne koleginice i ponosan sam na njih. Mislim da nemamo trenutak u kome pol daje bilo kakvu prednost. Imamo obrazovanje, trening i iskustvo. Imamo zajedničku ideju, timski duh i kolegijalnost. Razliku pravi svežija ideja. A realizujemo je zajedno. Kolegijalnost i solidarnost zaista jesu pojmovi koji opisuju ekipu N1. Značajan deo svog vremena provodimo radeći zajedno i upravo zbog uzajamne otvorenosti i poverenja imamo dobre odnose.

Ovaj projekat finansira Evropska unija u saradnji sa listom Danas. Sadržaj ovog projekta je isključivo odgovornost lista Danas i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenja Evropske unije.